Zanimljive činjenice koje nismo učili u školi

Zanimljive činjenice koje nismo učili u školi

Sledeće čudne, ali istinite činjenice nam pokazuju da je svet zaista veličanstveno i misteriozno mesto. Ne sumnjamo da mnogi od vas već znaju ove naučne činjenice, ali verujemo da ima i onih koji se prvi put susreću sa njima.

 Foto: Shutterstock

Nismo sigurni da li su ove naučne činjenice bile uvrštene u gradivo Prirode i društva ili nekih drugih predmeta, ali uvek postoji mogućnost da smo te časove prespavali, piše City Magazine. Nema veze, to je sada prošlo vreme, a kao što vrlo dobro znate, nikad nije kasno da se nauči nešto novo. Da krenemo redom…

1. Na zemlji postoji više drveća nego zvezda u našoj galaksiji

NASA eksperti veruju da u galaksiji Mlečni put postoji između 100 i 400 milijardi zvezda. Broj drveća na našoj planeti, s druge strane, je znatno veći, čak 3,04 biliona.

 Foto: Shutterstock

2. Kiseonik ima boju

Kao gas, kisonik je bez boje i mirisa. U svojoj čvrstoj i tečnoj formi, međutim, on je svetloplave boje.

3. Banane su radioaktivne

Banane poseduju kalijum, koji je radioaktivan. Ne brinite, to nije nešto o čemu bi trebalo da brinete. Jedan naučnik je izračunao da bi bilo potrebno da jedete 247 banana dnevno u periodu od 7 godina da bi se primetili bilo kakvi simptomi radijacije.

 Foto: Shutterstock

5. U svemiru je nemoguće podrignuti

Kada podrignete na Zemlji, gas je jedino što izlazi iz vaših usta, dok hrana koju ste uneli u organizam ostaje na svom mestu zbog gravitacije. U situaciji kada ova sila ne postoji, gas se ne može odvojiti od čvrste materije i tečnosti pa je podrigivanje u stvari povraćanje.

6. Naše telo sadrži više bakterija nego ljudskih ćelija

Zvuči neverovatno, zar ne? Nekada se verovalo da je bakterija u ljudskom telu čak 10 puta više, međutim, jedna studija iz 2014. je došla do verovatnijih brojki. Prema njoj, naše telo sadrži 39 biliona bakterija i 30 biliona ljudskih ćelija.

 Foto: Shutterstock

7. Daltonizam je znatno prisutniji kod muškaraca nego kod žena

Geni koji utiču na pojavu daltonizma se nalaze na X hromozomu. Kod muškaraca XY hromozomi determinišu pol, ali i druge karakteristike jedinke, dok je u slučaju žena to par X hromozoma.

Iz tog razloga muškarci su podložniji daltonizmu jer ako se na njihovom jedinom X polnom hromozomu nađu geni za daltonizam, ne postoji drugi koji može da anulira ovu pojavu. 

Žene, s druge strane, imaju dva X hromozoma pa je moguće da u situaciji kada su geni za daltonizam samo na jednom X hromozomu, drugi X hromozom nadoknađuje taj gubitak i ne javljaju se simptomi daltonizma.

Zatvoreno za komentare.