Sve oči sveta svake godine uprte su u svečanu ceremoniju dodele Oskara jer se sa nestrpljenjem očekuju nagrade za najbolji film, ali i za najbolju glumicu i glumca.
Foto:Printscreen/youtube
O Oskarima za najbolje glumce uvek se najviše govori, te se ovom prilikom prisećamo onih trenutaka kada je Akademija davala zlatne statue glumcima u pogrešno vreme.
To ne znači da svaka rola nije zaslužila priznanje, jer su zaista bile sjajne, ali, ipak nisu bile nužno najbolje u karijerama tih glumačkih zvezda.
U nekoliko slučajeva pobedili su samo zato što to nisu uspeli da ostvare to u prošlosti, te je Akademija procenila da su predugo čekali, a nekad su ih dobijali zbog uloge koja se podudarala sa politički i društveno korektnim i popularnim trendom u tom trenutku.
Bilo kako bilo, ovo su glumci koji su osvojili Oskara, koji je vrlo verovatno stigao u pogrešno vreme, tačnije mogao je da dođe i ranije.
Slavni veteran Džek Nikolson, bez sumnje je jedan od najvećih Holivudskih glumaca, velikan čija je prisutnost tokom uspona Novog Holivuda pomogla da utaba put čitavoj novoj generaciji glumaca.
Njegova uloga Melvina Udala u filmu “As Good As It Gets” donela mu je treći Oskar, nakon ostvarenja “One Flew Over The Cuckoo’s Nest” i “Terms of Endearment”.
Iako ova uloga takođe nije loše, prema mišljenju mnogih kritičara, zlatni kip definitivno je zaslužio za performanse u kultnim delima poput “Easy Rider”, “Five Easy Pieces”, “Chinatown”, “Carnal Knowledge” ili “The Shining”.
Njegova rola Melvina prikazala je vrhunsku ravnotežu njegove cinične i komične strane sa dramskim prikazima.
Ipak, s obzirom na to da je tokom karijere igrao brojne legendarne uloge, misliti da je poslednji Oskar dobio za “As Good As It Gets” pomalo je razočaranje, piše Bosonoga.rs
Pobeda Kejt Vinslet za dramu “The Reader” iz 2008. godine dugo se čekala. Igrala je Hanu Šmic, ženu optuženu da je tokom rata bila čuvar u nacističkom koncentracionom logoru.
U tom filmu koji je inače bio poprilično neuredno izveden, Vinslet je odradila maestralnu rolu čime je osigurala svoju prvu i zasad jedinu nagradu Oskar.
Pre ove pobede nominovana je pet puta, a njene vrhunske uloge u ostvarenjima “Eternal Sunshine of the Spotless Mind”, “Titanic” i “Iris” po mnogima su zaslužile Oskara.
Nagradu za film “The Reader” sa pravom je zaslužila, iako to ne bi trebala da bude jedina s obzirom na to koliko je uložila u svoj posao pre toga.
Prava je šteta što se ovaj Oskar posmatra kao nagrada za celokupni uspeh, a ne za njen nastup u pobedničkom filmu.
Vupi Goldberg dobila je Oskara za ulogu vidovnjakinje Oda Mae Brown u legendarnom filmu “The Ghost” iz 1990 godine. Publika je dobro prihvatila taj performans i većina je pamti po toj roli.
Ipak, to nije baš njena najbolja uloga, s obzirom na to kakvu je rolu imala u ostvarenju Stivena Spilberga, “The Colour Purple” iz 1985.
Njen nastup gde je igrala Celie, smatra se jednim od najboljih ikad i to iz dobrih razloga. Goldberg je bila nominovana, ali je izgubila od Džeraldin Pejdž sa filmom “The Trip to Bountiful”.
Jedna dobra stvar koja se pojavila iz Goldbergove zakasnele oskarovske pobede bila je činjenica da joj je to omogućilo da postane jedna od samo 16 umetnika koji su osigurali EGOT (nagrade Emmy, Grammy, Oscar i Tony) i prva Afroamerikanka koja je to ostvarila. Po mnogima bi bilo bolje da je dobila Oskara za “The Colour Purple”.
Po mnogima je Dikaprio zaslužio Oskara za bilo šta drugo osim za “The Revenant”. Svakako, film je lepo režiran i dobro napisan, a glumac je uložio mnogo truda u ovu ulogu.
S obzirom na to da u filmu nije prikazao čak ni najbolju izvedbu (ta čast ide Tomu Hardiju) i da gotovo tri sata jedva govori, njegova pobeda je bez sumnje savršen primer kako Akademija nagrađuje za pređašnje zasluge.
Pre uspeha filma “The Revenant”, Dikaprio je bio predmet šale i brojnih “mimova” u nedostatku Oskara, a bio je nominovan četiri puta bezuspešno.
Ipak, sve njegove prethodne nominacije bile su mnogo dostojnije Oskara od uloge za koju je na kraju dobio.
“What’s Eating Gilbert Grape” bilo je rano istraživanje njegovog zrelog i moćnog glumačkog stila, a njegova rola u “Blood Diamond” i dalje stoji kao jedna od najboljih u karijeri, a imala je nominaciju za Oskara.
U svakom slučaju sigurno je trebalo da dobije nagradu za film “Wolf of Wall Street”, Martina Skorsezea, gde je uverljivo odglumio manipulatora sa berze, Džordana Belforta sa velikom količinom energije, samo što članovi akademije nisu delili to mišljenje.
Takođe, tu su i “Titanik”, “Shutter Island” i “Čovek sa gvozdenom maskom”.
U kompletnoj istoriji Akademije nijedna pobeda na Oskaru nije bila tako očit slučaj sažaljenja kao što je to bilo sa Al Paćinom. On je velika ličnost u pop kulturi, holivudska ikona koja se često spominje kao jedan od najvećih glumaca ikad.
Definitivno ne postoji bolji razlog za ovakvu reputaciju ako krenemo od filma “The Godfather” i njegovih nastavaka, pa sve do uloga u ostvarenjima kao što su “Dog Day Afternoon”, “Heat”, “Serpico”, “Donnie Brasco”, “The Devil’s Advocate”.
Ipak, među brojnim zaslugama i sedam nominacija, osvojio je samo jednog Oskara, a nerealna je činjenica da to nije bio slučaj za bilo koji od spomenutih klasika.
Daleko od toga da je Paćino bio loš kao Frenk Slejd u “Scent of a Woman”, ali s obzirom na to da nije dobio statuu za prva dva dela “Kuma”, nagrada za ovu ulogu deluje besmisleno.
Ipak, ovo predstavlja očit primer kada Akademija shvati da je pogrešila, te je glumca nagradila za mnogo lošiji film i ulogu.