Mnoge stvari uzmamo zdravo za gotovo, a onda odjednom saznamo neke činjenice o njima koje nas iznenade. Na primer, znate li zašto Britanci voze levom stranom ulice?
Foto: Shutterstock
Evo nekih zanimljivih činjenica koje verovatno niste znali.
Sistem prema kojem se najbolji restorani nagrađuju "Mišelinovim" zvezdicama, napravila je kompanija "Mišelin" za proizvodnju guma. Verovatno ste primetili da se radi o istom imenu, ali niste znali za ovu povezanost.
Naime, kompanija je rešila da da zvezdice restoranima koji su toliko dobri da zaslužuju da neko zbog njih "duže putuje". Ideja je bila da ako ljudi voze na velikim udaljenostima do restorana i hotela, brže će istrošiti gume automobila i morati da kupuju nove.
Ozbiljno, "osećaj predstojeće propasti" je zvanični medicinski termin za simptom, a pacijenti će zapravo osećati da su u opasnosti da umru. Ostali simptomi pogrešne transfuzije uključuju groznicu, bolove, drhtavicu i peckanje na mestu ubrizgavanja krvi.
Foto: Shutterstock
Oskarovac Dž. K. Simons daje glas žutoj "M&M" bomboni u reklamama još od 1990-ih godina.
Davno, kada su ljudi nosili mačeve, bilo je najrazumnije držati se leve strane puta kako biste se lako mogli odbraniti svojom dominantnom rukom (što podrazumeva, za oko 90% populacije, desnu ruku).
Napoleonova imperija je mnogo toga promenila. On je insisitirao da zemlje koje je osvojio pređu na jahanje desnom stranom (Francuska je već počela da to menja posle revolucije). Nakon pronalaska novih kočija i vozila, većina država je nastavila sa Napoleonovom idejom.
Da, u vašim prstima nema nikakvih mišića. Ono što savija i ispravlja prste su mišići šake.
Foto: Shutterstock
Stegosaurusi su tumarali zemljom davno pre nego što se pojavila trava. Oni su postojali još pre 140 miliona godina, a trava kakvu znamo je evoluirala pre oko 80 miliona godina.
Baz Oldrin, jedan od čuvenih astronauta koji su skakutali na Mesecu, možda je na neki način bi predodređen za to. Naime, devojačko prezime njegove majke je bilo Mun (Mesec).
Sunce i Mesec nam izgledaju otprilike iste veličine, jer - u ludo neverovatnoj slučajnosti - prečnik Meseca je 400 puta manji od prečnika Sunca i sasvim slučajno da orbitira na 400-om delu udaljenosti između Zemlje i Sunca.
Foto: Shutterstock
Prema astrofizičaru Robertu Braunliju, koji je pomogao u sprovođenju nuklearnih testova za SAD 1950-ih godina, gvozdeni disk težak dve tone je bio postavljen iznad rupe dizajnirane za nuklearno ispitivanje pod zemljom.
Uprkos težini diska, sila podzemne nuklearne eksplozije poslala ga je uvis. Sasvim je moguće da je ovaj poklopac zapravo izbegao Zemljinu gravitaciju i postao prvi objekat koji je čovek napravio, a koji je završio u svemiru.