Zašto nedostaju nosevi kod većine egipatskih kipova?

Zašto nedostaju nosevi kod većine egipatskih kipova?

Egipatski kipovi smatraju se temeljima ljudske umetnosti drevnih naroda, ali istoričari umetnosti se pitaju 'gde su im nosevi', a nastale su brojne analize i teorije šta je moglo da im se dogodi i zašto.

Foto: Shutterstock

Činjenica da velikom broju statua iz starog Egipta nedostaju nosevi navela je istoričare umetnosti na istraživanje kako bi otkrili da li je to samo slučajnost ili je reč o nekoj vrsti zavere.

Nekoliko arheologa je sugerisalo kako je nedostajanje nosa moguća posledica erozije, koja pogađa velik broj starih kipova, piše Ancient Origins.

Jaki vetrovi, premeštanje peščanih dina, tok vode i hiljade godina "pipkanja" delikatnih materijala poput mramora zasigurno mogu imati štetan efekat.

Mnogi od tih starih kipova bili su izloženi tim elementima vrlo dugo, dok su drugi ipak vekovima bili zakopani ispod tona blata i peska. 

Obično su upravo ekstremiteti, poput nogu i ruku, ali i nosevi, ti koji bivaju oštećeni s prolaskom vremena, a na kraju znaju i posve da nestanu.

 
 
 
 
 
View this post on Instagram
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by Jose Antonio (@zespanhol1971) on

Ljudi su definitivno jedan od glavnih krivaca

Vandalizam bi mogao biti još jedan glavni faktor zašto se ovaj fenomen pojavljuje tako često. Nedavni primjer, iako nije u Egiptu, je onaj kipa slavnog filozofa Aristotela, koji dočekuje posjetitelje na ulazu u drevno tursko nalazište Assos.

Kip Aristotela, poznatog kao osnivača prve škole filozofije u povijesti, postavljen je 2009. godine od strane Ministarstva kulture Turske na ulazu u drevno nalazište Assos u okrugu Ayvacık, ali 2015. godine je vandaliziran.

Uklonjena mu je desna ruka, a i na njegovim licu je zamjetno oštećenje, piše CNN. 

Nekolicina arheologa je krajem 19. i početkom 20. veka, u nedostatku "finih" instrumenata i postupaka, a u žurbi da prvi otkriju "sledeću veliku stvar" takođe oštetila pronalaske pa se smatraju odgovornim za neke od najvećih slučajeva štete.

Naravno, i religija je odigrala veliku ulogu, iako ekstremistički muslimani nisu jedini krivci za to.

 
 
 
 
 
View this post on Instagram
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by SK Moinur Rahman (@escapewithsk) on

Hrišćani, Jevreji i mnoge druge poznate religije takođe su učestvovali u sramotnom činu vandalizma kroz vekove i odgovorni su za uklanjanje i uništavanje mnogih kulturnih i istorijskih blaga.

Je li razlog rasizam?

Prema nekim naučnicima, postojali su namerni pokušaji ranih egiptologa da demantuju i sakriju da činjenicu kako je drevni Egipat bio afrička kultura.

Prema pisanom izveštaju Vivanta Denona, francuskog umetnika, pisca i arheologa koji je skicirao sfingu iz Gize oko 1798. godine, činilo se da su crte lica poznatog spomenika afričkog porekla.

Međutim, ta teorija i dalje ne objašnjava zašto i na velikom broju antičkih grčkih i rimskih kipova takođe nedostaju nosevi. Iako su se neki od njih očigledno "odlomili", prilično je očito i da je velik broj njih ciljano sklonut.

 
 
 
 
 
View this post on Instagram
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by Ancient_Egypt (@palcem_po_piasku) on

Budući da je istorijsko, arheološki i naučno dokazano da su stari Grci i Rimljani bili evropskog (kavkaskog) podrekla, u ovom slučaju rasizam verovatno nije bio razlog za namerno uklanjanje nosa tih statua.

Zabeleženo je da su kasnije egipatske dinastije često oskvrnjivale ​​statue prošlih monarha kako bi izbrisale ili umanjile njihovu ostavštinu. U tim bi slučajevima uklanjanje nosa bilo popraćeno drugim, opsežnijim izobličenjima lica, kao i uništenjem natpisa i simbola funkcije.

Kao zaključak, ideja uništavanja noseva da bi se prikrila rasa prikazanog pojedinca i dalje ostaje teorija bez čvrstih dokaza i arheoloških saznanja koja to potvrđuju.

Dakle, da bi sa sigurnošću mogli reći zašto egipatskim kipovima nedostaje nos, trebali bi biti u stanju sa sigurnošću da objasne zašto se isto dogodilo i s toliko kipova grčkog, persijskog i rimskog porekla.

Zatvoreno za komentare.