Uprkos tehnološkom napretku i ljudskom razvoju, u svetu i danas postoje plemena i narodi koji su gotovo u potpunosti netaknuti modernom civilizacijom.
View this post on Instagram
Njihove tradicije nam se mogu činiti čudne, ali ne treba zaboraviti da je reč o kulturama koje postoje mnogo duže od naše.
Ovo su neka od najzatvorenijih plemena na svetu:
Pleme kojem nikada nije dato ime otkriveno je na domorodačkoj teritoriji Valo do Džavari, na jugozapadu Amazona, i niko nikada nije uspeo da ga fotografiše. Kao takvo, jedno je od najzatvorenijih plemena na svetu.
Kontakt ovog plemena čak i sa drugim plemenima je minimalan. Poznato je da žive u velikim slamnatim kolibama u grupi sa više porodica. Njihov glavni izvor hrane su usevi, poput banana, kukuruza i kikirikija.
View this post on Instagram
Kanadski Inuiti ili Eskimi spadaju u najstarije narode. Reč je o ljudima koji su uspeli da prežive u najtežim prirodnim uslovima na krajnjem severu Kanade. Žive od lova na morske sisare, kao što su foke i kitovi, a koliko su vešti u tome, svima je dobro poznato. Porodice žive zajedno kao jedan eko-sistem, a svaki član ima određenu ulogu za opšte dobro. Takođe, Inuiti su uvek bili tehnološki napredniji od svojih suseda.
Iz poštovanja prema zemlji i okeanu koji su ih hranili, oni su, kao i drugi domorodački narodi, efikasno koristili sve delove životinja za ishranu, odeću i alate, stvarajući inovativna koplja i harpune, kapute, ćebad i čamce.
Iako se od pojedinaca očekuje da se oslanjaju na sebe i ispunjavaju svoju ulogu u društvu, takođe se očekuje da svaki član podrži i pomogne drugima.
View this post on Instagram
Sami, narod koji naseljava Laponiju, jedini je zvanični autohtoni narod Skandinavije. Tokom svoje istorije njegovi pripadnici su savladali mnoga zanimanja, koncentrišući se na zamke za životinje, uzgoj ovaca, ribolov, iako su najpoznatiji po svojim veštinama čuvanja irvasa.
Danas veliki deo naroda Sami živi izvan svojih tradicionalnih područja, u gradovima severne Norveške, i zarađuje za život u modernom uslužnom sektoru, industriji, putovanjima i javnom sektoru.
Tradicionalna odeća Samija – gakt, još je jedna neprekinuta, živa tradicija, ali se uglavnom koristi za proslave ili zabave.
View this post on Instagram
Kao i izolovano amazonsko pleme, i Sentinelezi se protive kontaktu sa strancima. Na njihovu sreću, žive na severnom ostrvu Sentinel, koje je deo arhipelaga Andaman, usred Indijskog okeana.
Uglavnom su lovci i sakupljači, dobro rukuju lukovima i kopljima.
Nedovoljno se zna o njihovim društvenim navikama, mada je indijski antropolog koji se slučajno nalazio blizu njih primetio neku vrstu grupnog odnosa.
Njihov jezik je nerazumljiv, čak i najbližim plemenima u istom regionu.
Kaže se da su postigli malo ili nimalo napretka tokom više od 60.000 godina, budući da i danas žive vrlo primitivno, preživljavajući uglavnom od ribe i kokosa.
Veoma su osetljivi na viruse, jer nisu imali kontakt sa spoljnim svetom. Čak i običan virus gripa mogao bi da zbriše celo pleme.
View this post on Instagram
Narod Vapishana prvi put je kontaktirao sa Evropljanima davne 1498. godine. Trenutno stanovništvo broji oko 13.000 ljudi, koji žive u regionu između reka Branco i Rupununi, na granici između Brazila i Gvajane.
Raspršene po travnjaku, kuće Vapishana na prvi pogled izgledaju nasumično raspoređene, a zapravo su planski povezane uskim stazama, neprimetnim za neupućeno oko, koje vode do popločanog dela verskog centra i škole.
Gledano izbliza, ove sitne staze, gotovo izgubljene među udaljenim kućama, postaju gušće između bližih kuća i ukazuju na lokalne sociološke grupacije.
Kad god je to moguće, udate ćerke radije grade kuću u blizini majčine kuće. Svoju decu podižu zajedno sa majkom, deleći kućne poslove i hranu.
Mnoge navike naroda Vapishana ostaju netaknute, a stanovnici uglavnom žive od uzgoja kasave, jestivog korena.