Zavirite u Marijanski rov, najdublje mesto na planeti

Na zapadu Severnog Tihog okeana, u blizini Marijanskih ostrva, dubine neverovatnih 11 km, nalazi se Marijanski rov i njegova najdublja tačka Čalendžer Dip.

Foto:Shutterstock

Ona raste iz dana u dan, pa se tako tokom godina desilo čak nekoliko ekspedicija kako bi se što više otkrilo o ovom netaknutom delu okeana.

U nekoliko navrata, na dubinu od 11 km spuštale su se podmornice i vraćale se sa raznim saznanjima o ovoj pukotini u Marijanskom rovu i onome što se nalazi u njoj.

Od neobičnih zvukova koji su snimljeni tokom pohoda, zatim ustanovljenog prisustva raznih bakterija, pa sve do otkrivanja raznih vrsta riba, zglavkara, pa čak i nekih nepoznatih stvorenja.

Prilikom jedne od ekspedicija na Marijanski rov, nakon što se podmornica vratila na površinu, ustanovljena su određena oštećenja na istoj, i dok su neke od prvih pretpostavki bile udarac podmornice od stene, naučnici koji su bili unutar podmornice u momentu udara, su sigurni da u blizini nije bilo stena ili kamenja koje je moglo da izazove oštećenje.

Foto:Shutterstock

Koliko je daleko od istine bila pretpostavka da je oštećenje na podmornici "delo nepoznatog čudovišta"?

Možda i ne tako daleko, s obzirom na to da je nedugo zatim otkriveno nešto što bi vrlo lako moglo da potkrepi ove tvrdnje.

Naime, pronađeni su ostaci zuba MEGALODON-a, pa se postavlja pitanje, da li je Megalodon – predak današnjih ajkula, za kog se smatralo da je izumro pre 1,6 miliona godina, zaista izumro ili se pak spustio u one dublje, netaknute i neistražene delove okeana.

Osim zanimljivosti o pretku današnjih ajkula, postoji mnoštvo vrsta koje su otkrivene u Marijanskom rovu, kao što je meduza crveno-žute boje, interesantna zbog svojih pipaka, tačnije, 2 vrste pipaka.

Kao najrasprostranjenija grupa organizama, nije iznenađenje to što se ovde javljaju i Arthropoda – zglavkari, preciznije Crustacea (rakovi) od nekih već dobro poznatih vrsta, do nekih novih i to izuzetno velikih dimenzija.

Ono što je ustanovljeno kao često na ovim velikim dubinama, jeste prisustvo bioluminescencije.

Bioluminescentni (svetleći) organizmi i te kako pametno koriste svetlost, gde ona osim u svrhe preživljavanja, kada svetlošću ometaju predatore, služi i kako bi privukli plen, tako što se kamufliraju u okolinu (mimikrija).

Još jedno nepoznato stvorenje, a okarakterisano prisustvom bioluminescencije, otkriveno na dnu okeana jeste opisano kao "nešto pokretno nalik svetlećem disku".

Takođe, važno je napomenuti i da nije veliko iznenađenje pojava bakterija u Marijanskom rovu, s obzirom da su bakterije ubikvitarni (svuda rasprostranjeni) organizmi, pa se tako smatra da bakterije koje su ovde prisutne, imaju blisku povezanost sa nastankom života.

Zatim, tu su i bakterije koje su izuzetno važne s obzirom da "jedu" ugljovodonike i na taj način vrlo jednostavno mogu da vrše razgradnju nafte, što bi moglo da ima izuzetno veliki značaj.

Interesantna je činjenica da je istraženo tek približno 5% okeana, dok najveći deo živog sveta (čak 94%) čine upravo morski organizmi.

Ko zna kakva nas sve zanimljiva otkrića očekuju u budućnosti, velike su šanse da u okeanu možemo da pronađemo i otkrijemo neke nove vrste i neke nove svetove.