Zimsko čišćenje – Da li znate kako se u Rusiji peru tepisi?

Stare, ručno tkane ćilime mnogi od naš još uvek imaju u svojim domovima i iako izgledaju prelepo, oni znaju da budu veoma nezgodni za pranje. 

Međutim u Rusiji to nije slučaj! Tamošnji stanovnici imaju neobičnu metodu za zimsko pranje tepiha i to samo uz pomoć snega. Oni ne koriste nikakve hemijske preparate i deterdžente, već isključivo sneg i to najbolje kada je suv. 

Is it common to clean carpets like that in your country? from r/AskEasternEurope

Kako oprati tepih pomoću snega?

Može izgledati šašavo, ali ova tehnika je zapravo veoma efikasna. Važno je da se tepih prvo dobro istrese, kako bi se uklonila prašina i ostavi na hladnoći oko pola sata kako bi se prilagodio spoljnoj temperaturi. 

Nakon toga se tepih položi na sneg i pokretima metle, uz dodavanje veće količine snega čisti. Male količine amonijaka koje se nalaze u snegu će reagovati sa hladnim vazduhom i tako otkloniti sve bakterije i priljavštinu koja je bila nataložena. 

 Foto: ShutterStock

Kada smo očistili obe strane, tepih ponovo istresemo i okačimo da se suši. Suv sneg tepih zapravo neće nakvasiti, već će u čvrstom stanju samo spasti sa njega. 

Ritual potiče jos iz SSSR

Zanimljivo je da se umetnost ručno tkanih tepiha negovala još od Sovjetskog Saveza, kada su ovi tepisi predstavljali simbol bogatstva i luksuza jedne porodice. Milioni sovjetske dece zaspali su promatrajući šare tepiha na zidu i pišući priče o jelenima i drugim životinjama koji su se na njima nalazili. 

Iako mnogi verovatno prvi put čuju za ovu metodu čišćenja tepiha pomoću snega, ona ipak nije novijeg datuma, već je postojala kao ritual kod sovjetskih građana još u vreme tadašnje Republike. 

Tepisi su se izrađivali od prirodne vune, a za bojenje je bila korišćena biljna boja. Kvalitet i cena tepiha zavisili su od veličine tepiha, gustine čvorova i same figure koja je krasila tepih. 

Tehnika tkanja prenosila se sa generacije na generaciju

Sopstvene tradicije tkanja tepiha države su prenosile sa generacije na generaciju, a najprepoznatljiviji u ovoj tehnici bili su Azerbejdžan, Turkmenistan i Kirgistan, zemlje iz kojih su dolazila prava umetnička dela na tepihu. 

Iako su u SSSR tepisi bili veoma cenjen i skupocen ukras za kuću, tokom 2000-ih godina poznati ćilimi crveno-zelenih boja rađeni od veštačkih materijala bili su snažno povezivani sa siromaštvom. 

Još jedna zanimljivost koja se tiče ovih tepiha iz doba bivše Sovjetske Republike jeste da su se oni ponekad koristili i za prikrivanje rupa ili pukotina na podu. Dakle, ukoliko domaćin nije bio dovoljno vešt da popravi vidljivi nedostatak najbolje rešenje bilo je da preko njega postavi tepih. Možda odatle potiče i ona izreka "baciti pod tepih"?