Međunarodni dan sušija

U svetu gastronomije, suši zauzima posebno mesto, spajajući tradiciju i moderne ukuse u zalogaje koji osvajaju sva čula. Iako potiče iz Japana, suši je odavno prevazišao granice svoje domovine i postao omiljen širom sveta, uključujući i Srbiju. Ono što ga čini posebno popularnim jeste njegova raznovrsnost – suši ne podrazumeva isključivo sirovu ribu, već obuhvata širok spektar sastojaka kao što su škampi, tempura, povrće i drugo morsko voće, sve pažljivo upareno sa začinjenim pirinčem. Od jednostavnog nigirija do bogatih kombinovanih setova, suši je danas dostupan i prilagodljiv različitim ukusima i navikama u ishrani. U susret 18. junu, Međunarodnom danu sušija, predstavljamo najnovije uvide u potrošačke navike u Srbiji, koje oslikavaju sve veću popularnost ovog jela i njegovo mesto u savremenoj ishrani.

Tokom 2024. godine, srpsko tržište zabeležilo je značajan porast konzumacije sušija, sa ukupno 235.151 proizvoda isporučenih putem usluga dostave hrane. Ova brojka potvrđuje rastuće interesovanje potrošača za japansku kuhinju i njenu integraciju u svakodnevne prehrambene navike, posebno u urbanim sredinama.

Najveći broj porudžbina zabeležen je u martu. Tokom nedelje, potrošnja dostiže vrhunac za vikend, pri čemu petak, subota i nedelja čine 41 posto ukupne potrošnje. Petak je najaktivniji dan, dok se od ponedeljka do četvrtka beleže stabilni nivoi potrošnje, uz nagli porast na kraju radne nedelje.

Kada je reč o dnevnim navikama potrošača, večernji sati između 18:00 i 20:00 izdvajaju se kao najaktivnije vreme za poručivanje, čineći 28% ukupne potražnje. I konzumacija u vreme ručka, između 12:00 i 14:00, takođe je značajna, što ukazuje na stabilnu dnevnu potražnju.

Beograd se ističe kao glavni potrošački centar sa 68,17 posto svih isporuka, a prati ga Novi Sad sa 29%. Ova koncentracija potrošnje u dva najveća grada potvrđuje visok nivo urbanog interesovanja za suši, kao i veću prisutnost dostavnih servisa u ovim oblastima.

Najtraženiji proizvodi uključuju nigiri, crispy box/setove i kombinovane suši setove, naročito one sa tempurom. U ovu analizu nisu uključeni proizvodi koji se ne klasifikuju direktno kao suši, kao što su terijaki piletina, edamame i soja sos.

Poseban segment čine lojalni korisnici koji se često vraćaju ovim proizvodima. Značajni primeri uključuju korisnike iz Beograda i Novog Sada sa izuzetno visokim brojem porudžbina tokom godine – jedan korisnik iz Beograda imao je 196 porudžbina, dok je jedan iz Novog Sada imao 103. Podaci pokazuju snažan i stabilan rast suši tržišta u Srbiji, jasno ukazujući na potencijal za dalju ekspanziju ponude i unapređenje usluga u skladu sa navikama i očekivanjima domaćih potrošača.