10 najboljih uloga Bate Živojinovića prema njegovom izboru

Danas se navršava pet godina od smrti velikog Velimira Bate Živojinovića. 

Photo: Youtube/Printscreen

Bata je iza sebe je ostavio impresivan opus od čak 350 filmskih, pozorišnih i televizijskih uloga.

U knjizi "Bata – Još ovaj put", objavljenoj 2016. godine, predstavljen je Živojinovićev spisak njemu najdražih filmskih i TV uloga.

Iznenadićete se, ali Valter nije među prvih deset... Zapravo, nijedan od partizanskih filmova, koji su proslavili Živojinovića, što bi moglo da se tumači na različite načine.

Zanimljivo je da su se na ovoj listi našle i neke sporedne uloge, što može da govori o tome da je Bata Živojinović bio čovek koji nije imao problem s egom...

No, procenite sami - evo liste.

Ptice koje ne polete (1997) 

Živojinović je, navodi Filmski centar Srbije, bio posebno vezan za ulogu iz igranog filma Petra Lalovića.

U ovoj pomalo arhaično sročenoj priči lako je nazreti šta je Živojinovića toliko privlačilo i nadahnjivalo – tu su priča o ljubavi i vezanosti unuke i dede, bajkolika lepota srpskih planinskih krajolika, opšta dobronamernost i jednostavnost, jasna i plemenita poruka…

Lepa sela lepo gore (1995) 

U knjizi "Bata – Još ovaj put" Dragan Bjelogrlić otkriva i potvrđuje da je Bata Živojinović scenario ovog filma Srđana Dragojevića ocenio kao odličan, kao i da se udarnički zalagao kod tadašnjih vlastodržaca da se ovaj produkciono-budžetski zahtevan film snimi.

Živojinović je sa puno povoda osetio i prepoznao da je uloga Gvozdena kao skrojena za njega – osim što je reč o majstorski napisanom liku, tu je i širi autoreferentni okvir koji je lik razočaranog komuniste i vojnika starog kova Gvozdena mudro a jasno povezivao sa silinom heroja koje je tumačio u partizanskim i srodnim spektaklima i ostvarenjima.

"Bolji život" (1987-1988.)

Kamenorezac Macola iz inače mnogoljudnog Boljeg života pravi je unikat – bučan, skočan, domišljat, prefrigan, detinjast ali i zadrt i strog ako zatreba.

Stoga ni ne čudi pomen te uloge na ovoj listi.

Balkan Express (1983)

Gorko-slatka priča iz perioda nacističke okupacije ponovo je pružila priliku Živojinoviću da kroz ulogu Stojka pokaže i dokaže svoj golem komičarski potencijal, a reditelj ovog filma Branko Baletić, u sećanjima ističe Živojinovićev odnos prema radu, naglasivši da Živojinović "na snimanjima nije otimao prostor, nego je, naprotiv, dopunjavao zajednički doprinos".

Svečana obaveza (1986)

Photo: Youtube/Printscreen

Živojinović je naveo i ovaj televizijski film kao jedan od svojih omiljenih radova; i ovde su u žiži jednostavna a često nedovoljno cenjena osećanja poput pokajanja, potrebe za bliskošću i porodičnom toplinom, a sve to u priči o mlađem čoveku, koji za tu priliku preuzimajući identitet svog najboljeg prijatelja, odlazi na nenadani susret sa ocem koji je tog njegovog prijatelja odbacio kao dete i koji se sada pokajnički vraća.

Živojinović je ovde uz vidno nadahnuće ekran delio sa Slavkom Štimcem i Žarkom Lauševićem.

Kraj rata (1986)

Pomalo iznenađuje prisustvo ovog nedovoljno primećenog i vrednovanog filma, mračne osvetničke priče iz poratnog doba, očigledno urađene po matrici vestern filmova, ali ovo spominjanje Kraja rata moglo bi da filmofilima bude zgodan povod da daju novu šansu tom filmu Dragana Kresoje, koga je Živojinović neretko navodio kao jednog od najdražih mu filmskih reditelja.

Čudo neviđeno (1984) 

Živojinović je nekoliko decenija slovio kao ovdašnji apsolutni sinonim za filmski mačizam, a ova epizoda u felinijevski razmahanom Čudu neviđenom Živka Nikolića darovala je Živojinoviću prostor da u isti mah poentira na dva plana.

Naime, uloga sveštenika koji seksom isteruje đavola iz lika koji tu tumači Vesna Pećanac istovremeno je bila i primer zdrave ironije na vlastiti, mačistički račun i jetka i duhovita provokacija usmerena ka autoritetima.

Sivi dom (1986)

U trenutku kada je prikazivan, filmičan i bezrezervno društveno polemičan Sivi dom predstavljao je mini-revoluciju unutar uvreženog pojma TV igranog programa ponajpre za mlade i mlađe.

Velimir Bata Živojinović je u Sivom domu ostvario upečatljivu ulogu strogog ali u biti dobrohotnog upravnika, u savršenom skladu sa naglašenim verističkim tonom koji je obeležavao ovu seriju.

U raljama života (1984)

I ova uloga, uloga srpskog ljubavnika bez straha i mane, tipičnog srpskog švalera, dala je Živojinoviću zlatnu šansu za sprdnju sa vlastitom mačističkom aurom.

Živojinović se u svojim sećanjima požalio da nikada nije imao dobro napisanu ulogu ljubavnika, a otkrio je da je imao rezerve prema sada već nezaboravnim pa i ikoničnim gaćicama od "tigrove kože", ali da tim povodom ništa nije rekao reditelju Grliću, jer "je video da čovek zna šta treba da radi".

Ovo se uklapa u poznatu Živojinovićevu radnu etiku po kojoj je reditelj gazda, jer, kako je pojasnio, "u glavi ima ceo film, a mi se bavimo tek izdvojenim zalogajem".

Halo taksi (1983)

Bespogovorno shvaćeni mačizam čini okosnicu lika Šugera, još jednog u dugom nizu jedinstvenih uloga koje je Živojinović ostvario tokom svoje duge i bogate karijere, i čini se da je taj lik u ovom hitu Vlastimira Vlaste Radovanovića dobio na punoći i zamahu ponajpre zahvaljujući Živojinovićevom neporecivom magnetizmu i snažnom osećaju za detalj.

Stoga Šuger, taksista koji se odmeće u pogibeljnu misiju ne bi li spasao voljenu ženu, a koja te i takve njegove ljubavi možda nije vredna, predstavlja važnu stavku u fundusu izvanrednih uloga Velimira Bate Živojinovića. A tu je i danas zavodljiva ikonografija SFRJ osamdesetih.