Strašni filmovi su kod dosta ljudi jedna od omiljenih stvari. Kao što je slučaj i sa većinom stvari u kojima uživaju, ne mogu da ih konzumiraju umereno, i radije će provesti 12 sati gledajući loše trilere, nego što će dati šansu komediji sa dobrim ocenama.
Najbolji žanr od svih je naučno-fantastični triler, ali odgledaće sve što je strašno. Ne vole samo krvoproliće, zato što nije strašno - odvratno je.
Jedna od najgorih stvari na čitavom svetu je kada pokušavaš da nađeš dobar strašan film koji ćeš gledati u utorak popodne, dok čekaš da ti dostave sendvič, dva ćoška od kuće.
Svih narednih 5 filmova su opako dobri.
Babaduk (2014)
Babaduk nije dobar film. To je stvarno dobar film. Znamo da je to do sada već postao kliše, pošto smo u godinu u kojoj se pojavio diskurs "Babaduk je gej ikona", ali upravo zbog toga i treba ponovo da ga gledate – gej ljudi ovekovečeni u inače prolaznom nezavisnom delu.
Ako postoje dve stvari koje mrzimo, to su lažno strašni filmovi koji su jednim delom komedija i strašni filmovi u kojima se koristi previše efekta vibracije na duhovima.
Babaduk sebe shvata neverovatno ozbiljno, bavi se temama zlostavljanja i gubitka, podiže svest o mentalnom zdravlju, ne vibrira previše, i zaista je zastrašujuć.
Istina je da kada jednom vidite tik bih, više nije smešno, ali prva polovina filma je veoma intenzivna. Posle toga, cenimo to što taj apsurdni entitet samo kidiše na svest sirote majke.
U pitanju je moderni klasik koji potcrtava to koliko može da bude zastrašujuće odgajati dete, ili biti dete sa ludom majkom i demonom na plafonu.
Kraljica prokletih (2002)
"Kraljica prokletih" je automatski izuzetan film, zato što je adaptacija iz serijala En Rajs pod nazivom Vampirske hronike, koji je jedan od najboljih serijala knjiga ikada napisanih. Ali takođe je dobar i iz drugih razloga.
Za početak, Alija je ženska zvezda. Igra drevnu vampiricu, koja je toliko stara i toliko dugo je stajala mirno, da je u suštini postala samo statua u hramu.
Lestat, koga igra seks bog Stjuart Taunsent, je njen vampirski proteže. Film prikazuje Lestata u 20. veku, gde postaje rok zvezda i nosi kul kožne pantalone.
Možda najbolji deo "Kraljice prokletih" je kada Lestat nosi seksi suknju niskog struka, bez majice, i ima vampirski seks sa "Kraljicom prokletih". Kraj je stvarno lud. U ovom filmu nema ničeg pogrešnog.
Vampiri nisu zastareli – i nikada neće, a ovaj klasik iz 2002. je savršen primer filmskog stvaralaštva početko 21. veka: zadržava neverovatno pripovedanje filmova devedesetih, sa dodatkom kul emo filtera i elektronske muzike.
Selo (2004)
Nema na čemu. Upravo smo vas podsetili da "Selo" postoji. Lako je biti kritičan prema radu M. Najta Šajamalana, ali njegove ideje su opako kul, i barem su kreativne.
Mogli biste da gledate neki "cheesy" mjuzikl o provodadžisanju, ili biste mogli da gledate neki triler boga filmskog stvaralaštva, M. Najta Šajamalana.
"Selo" je dobro skoro koliko i "Šesto čulo". Govori o selu ljudi iz starih dana, koji nose plaštove i odvojeni su od društva gustom šumom.
Takođe može da se pohvali i natprirodnim negativcima, zaverom u najvišim krugovima lokalnih moćnika, i najiskrenije iznenađuje.
U filmu dolazi do velikog preokreta, što je nešto što većina obično mrzi, naročito ako obezvredi čitav zaplet filma. Ali u "Selu", taj preokret se odvija na kul način – ne na jadan način, zbog kojeg se osetite kao da ste protraćili dva sata.
Gledajte ga posle "Matriksa", ako želite dobru kombinaciju.
Triologija Tetovaža zmaja (2010)
Ponekad ne želite da vas plaše vampiri, ili jezive životinje koje imaju kandže i nose odeću. Ponekad želite da vas plaši dramski triler koji uključuje zavere za ubistvo, korupciju, zle ljude iz vlade, hakovanje i te stvari.
"Triologija Tetovaža zmaja" je stvarno dobra za svakoga ko voli kul frizure, odeću sa šiljcima i pravednu osvetu zlim siledžijama i kriminalcima.
Izuzetna hakerka Lizbet Salander je filmski lik sa kojim možete duboko da se identifikujete, i koja se sveti zlikovcima dok na nogama ima kriperice.
Ovaj serijal je takođe i triologija, i sve što može da bude triput duže od običnog trajanja filma apsolutno to i treba da bude. Originalna švedska verzija, koja je takođe i bolja zato što je veoma dugačka.
Poziv (2016)
"Poziv" je triler iz 2016. koji govori o uvrnutnoj žurci na Holivud Hilsu. To je jedan od boljih novih filmova poslednjih par godina, i zadovoljava važne kriterijume strašnog filma: zbunjujuć, zatvoren prostor, i nesigurnost od koje te prođu žmarci.
Stvari koje ljudi rade u ovom filmu takođe plaše i ostavljaju utisak i na emocionalnom nivou.
Muškog lika je na večeru pozvala bivša žena, koja dugo nije bila u zemlji: razveli su se kada je njihov sin tragično umro. Večera je ponovno okupljanje porodice i prijatelja, sa čudnom, zlokobnom atmosferom, koja vremenom postaje sve izraženija.
Ali svemu protivtežu daje nesigurnost bivšeg muža: da li se svi ponašaju čudno, ili je on paranoičan? Na kraju, svi nauče tešku i zastrašujuću lekciju o tugi. Nikada ne znaš šta je stvarno a šta ne, dok sve ne izađe na videlo.
Razumemo zašto bolesni frikovi u ovom filmu rade to što rade, zato što je život ophrvavajuć! U njemu se takođe mešaju moderna atmosfera i jezivi kultni običaji iz sedamdesetih.