Neki podaci o ovoj drevnoj formi izražavanja i komunikacije verovatno će vas nasmejati!
Neki naučnici smatraju da je smeh bio način kojim su ljudi uspostavljali kontakt milionima godina pre nego što su razvili dovoljnu snagu pluća koja bi im omogućila govor. Mehanizam smejanja tako nam je duboko "usađen" da se zna da se smeju i bebe stare svega 17 dana!
Ne samo da se zna, nego su i "uhvaćene" i snimljene.U prilog ovoj tezi ide i činjenica da i deca koja su rođena slepa i gluva mogu da se smeju, iako nisu imala kako to da nauče.
U knjizi "Smejanje: Naučna analiza", dr Robert Provin, profesor psihologije i neurologije na Univerzitetu Merilenda u Baltimoru, poziva se na rezultate vrlo zanimljive studije.
Dr Provin i njegovi studenti slušali su uobičajene konverzacije posetilaca lokalnih tržnih centara. Zabeleženo je 1.200 "epizoda smejanja", od kojih je svega 10 odsto bilo izazvano nekom šalom.
"Smeh zaista ima moć da poveže pojedince, tako da se osećaju kao da pripadaju grupi", kaže dr Provin.
Zvuči čudno, možda čak i malčice zastrašujuće, ali tokom nekoliko istraživanja registrovana je "vokalizacija izazvana golicanjem" (smeh, zapravo) kod primata.
Poznato je da je i Koko, gorila koja je umela da komunicira znakovnim jezikom, imala i poseban zvuk "ho, ho" koji je upućivala posetiocima koji su joj bili naročito simpatični, podseća Peni Paterson, predsednica Gorila fondacije za zaštitu ovih veličanstvenih životinja.
A pacovi su, navodno, vrlo golicljivi, naročito ako ih zagolicate po vratu. Tokom studije sprovedena na Bouling Grin državnom univerzitetu, dr Jak Panksep i njegovi studenti utvrdili su da se bebe pacovi oglašavaju kikotavim cičanjem visoke frekvencije, kad ih malo zagolicate. I dr Panksep i njegovi studenti taj zvuk su okarakterisali kao smeh.
Dr Robert Levinson, profesor psihologije na Berkliju u Kaliforniji, sproveo je istraživanje tokom kojeg je od ispitanika koji su u dužim vezama tražio da kažu šta ih najviše nervira kod partnera.
Parovi koji su te razlike i ostale stresne situacije prevazilazili nalazivši i nešto smešno u njima ne samo da su se u konkretnom trenutku bolje osećali, već su generalno svoju vezu doživljavali kao bolju i kvalitetniju. Ispostavilo se i da takve veze duže traju.
Kad vidite grupu ljudi koja se smeje, ne možete da se ne nasmešite, zar ne? Ovo je zato što je vašem mozgu gotovo nemoguće da ne pošalje takvu "naredbu". Istraživanja su pokazala da naš mozak reaguje čak i na audio snimak smejanja. Kad slušate smeh, aktivira se zona u mozgu koja šalje poruku mišićima lica da krenu u akciju i vi se smejete.
Bez šale! Samo desetak, 15 minuta smejanja u toku dana može da sagori i do 40 kalorija, i to je naučno dokazano studijom sprovedenom na Vanderbilt univerzitetu. Kad se smejemo, raste nam puls i potrošnja kiseonika, baš kao i kad vežbamo.