5 distopijskih romana koje morate da pročitate

Čovečanstvo konstantno teži progresu i boljem životu, ali šta se dešava ako na tom putu sve pođe naopako? U sledećih pet književnih remek-dela je izloženo nekoliko alternativnih scenarija naše budućnosti koji daju odgovor na to pitanje. Ovo su distopijski romani koje definitvno morate pročitati barem jednom.

Foto: IMDb

Svaki od ovih romana je ostavio traga u žanru naučne fantastike, ali je njihov uticaj bio mnogo veći. Fraze kao "veliki brat" i "vrli novi svet" su ušle u svakodnevni govor, ove knjige su predmet analize najrazličitijih društvenih disciplina, a malo ko može da kaže da nije pogledao bar jedan film ili seriju inspirisanu njihovom pričom. Iz tih razloga, ali i zbog njihovog samog kvaliteta, preporučujemo da obavezno pročitate sledećih pet antiutopijskih romana, ako to već niste uradili do sada.

1. Džordž Orvel - 1984 (1949)

Orvelova priča o svetu u kome vladaju totalitarni režimi koji svoje podanike drži pod konstantnom prismotrom dok ih hrane dnevnom dozom propagande, u nedostatku nečega jestivijeg, se i danas pominje svaki put kada vlast neke zemlje prekorači svoja ustavom ograničena ovlašćenja i odluči se za represivni način vladanja. Glavni junak Vinston Smit je tipičan član partije koji je naučen da bude poslušan i papagajski ponavlja njene slogane, ali on će vremenom početi da dovodi u pitanje sistem u kome živi i suoči se sa svojim dugo potisnutim sumnjama u njegovu savršenost.

Foto: Instagram

2. Oldus Haksli - Vrli novi svet (1932)

Hakslijeva vizija budućnosti uključuje društvo u kome je rađanje isključivo uređeno od strane države, a građani se svrstavaju u određene kategorije na osnovu svojih genetskih karakteristika. Za razliku od Orvelovog romana, gde vlast disciplinuje stanovništvo represijom, u Vrlom novom svetu ona to radi uz pomoć narkotika soma koji im pruža trenutno zadovoljstvo i od njih pravi pasivne podanike kojima ne pada na pamet da se pobune ili iskoče iz svojih unapred dodeljenih uloga u društvu. Zbog svog kompleksa inferiornosti ili možda neadekvatnog ispiranja mozga, glavni protagonista romana Bernard Marks bira put antikonformizma, ali, naravno, nailazi na otpor većine ljudi u svom okruženju.

 

 

 

 

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Објава коју дели Amanda Blossom (@amandablossom81) дана 12. Јул 2019. у 3:59 PDT

3. Rej Bredberi - Farenhajt 451 (1953)

U Americi budućnosti opisanoj u romanu "Farenhajt 451" Reja Bredberija, slobodna misao ne postoji, a država čak ima i specijalne jedinice posvećene paljenju zabranjenih knjiga i samim time uništenju značajnog dela ukupnog znanja čovečanstva i njegove kulturne zaostavštine. Zanimljivo je da je Bredberi u ovoj knjizi predvideo ravne televizore, slušalice, bubice i aparate za bankarstvo koji rade non-stop.

 

 

 

 

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Објава коју дели İthaki Yayınları (@ithakiyayinlari) дана 3. Јул 2019. у 2:27 PDT

4. Margaret Atvud - Sluškinjina priča (1985)

Sluškinjina priča se dešava u Americi kojom vlada hrišćanska teokratija dok su sve stare institucije koje su garantovale slobodu građana ukinute, uključujući i federalni ustav. Žene se nalaze u podređenom položaju u odnosu na muškarce, a mnoge od njih služe kao svojevrsne mašine za rađanje. Ovaj roman je nedavno veoma uspešno adaptiran u televizijsku seriju.

Foto: IMDb

5. Entoni Bardžes - Paklena pomorandža (1962)

Poznato delo Entonija Bardžesa je pretvoreno u još poznatiji film Stenlija Kjubrika, sa maestralnim Malkomom MekDauelom u ulozi poremećenog Aleksa De Larža. To je priča o jednom delikventu i njegovoj bandi u Velikoj Britaniji u bliskoj budućnosti, i kroz nju se provlače teme ljudske slobode, državnog autoriteta i prirode nasilja.