Esencija rokenrola – Ovo su najbolje pesme benda „The Doors“

Iako zvanično imaju devet albuma, od kojih je jedan kombinacija izgovorene reči i muzičke podloge, velika većina fanova smatra da bend The Doors ima samo šest albuma.

To je zbog toga što su oni snimljeni sa Džimom Morisonom koji je možda i glavni razlog, pored klavijaturiste i drugog osnivača benda Reja Manzareka, što je bend postao jedna od najuticajnijih rok grupa svih vremena.

U subotu, 3. jula ove godine, navršava se tačno 50 godina od tragične smrti Džima Morisona, a u to ime vam donosimo 10 najboljih pesama grupe The Doors.

Roadhouse Blues (1970)

Ova pesma donosi zarazni bluz-rok ritam koji dolazi prvenstveno iz vrhunskih gitarskih deonica. Muzički gosti Loni Mek i Džon Sebastijan dali su maksimalni doprinos, koji se fenomenalno uklopio uz uvek harizmatični glas Džima Morisona.

Hello, I Love You (1968)

Iako je u vreme izlaska upoređivana sa pesmom "All of the Night" benda The Kinks, ipak poseduje neki sopstveni šarm i neodoljivost. Morison peva kao opsednut i u njegovom glasu se čuje sva strast koja treba da se prenese na slušaoce.

L.A. Woman (1971)

Poput mnogih drugih pesama koje se tiču određenog mesta, ona je istovremeno i oda tom glamuru i kritika narcizma i preterane opsednutosti grada i svih njegovih stanovnika samim sobom. Muzički, predstavlja džez-folk putovanje čiji je glavni vodič klavir, ali i celokupno živahno raspoloženje.

Moonlight Drive (1967)

Kada su se Morison i Manzarek prvi put videli nakon fakulteta, Džim je otpevao baš ovu pesmu i tako se i rodio bend The Doors. Pesma je pravo oličenje mističnog bluz-roka po kome je bend i postao poznat, a ostaje ubeležena kao jedna od njihovih najboljih.

Soul Kitchen (1967)

Pesma je navodno posvećena jednom kafe restoranu na priobalju Los Anđelesa u koji je Morison često svraćao kasno uveče, ali mnogi su je shvatili kao pesmu o pronalaženju utehe u tuđim rukama. Pesma je doživela i par relativno uspešnih obrada.

Touch Me (1969)

Gitarista Kriger nije baš bio oduševljen ubacivanjem pojedinih instrumenata u ovu pesmu, ali je na kraju ipak bio zadovoljan snimljenim. Morison ovde ne zvuči uobičajeno, već u skladu sa pesmom, što donosi prizvuk Elvisa Prislija i nekih džez pevača.

People are Strange (1967)

Po rečima, pesma je namenjena onima koji nisu baš veseli i ne uklapaju se preterano u svoju okolinu, ali po atsmoferi je iznenađujuće živahna i tera na ponovno slušanje. Svi instrumenti su precizno iskombinovani i sve ima svoje mesto, što je čini još jednim remek-delom.

Light My Fire (1967)

Gorepomenuti Kriger napisao je ovu pesmu sa samo 20 godina i to je zapravo bio njegov prvi pokušaj pisanja pesme. Namerno je težio komplikovanom aranžmanu, kome je Manzarek najviše doprineo u uvodu, a Morison razmišljanjima o susretu između ljubavi i smrti.

Break on Through (To the Other Side) (1967)

Za prvi singl benda, svi članovi priznali su da su „pozajmili“ aspekte pesama Pola Baterfilda, Reja Čarlsa, Stena Getca i benda Them, ali ne može se poreći da je ova pesma donela nešto novo i eksplozivno. U prilog tome ide činjenica da pesma i danas zvuči moćno i autentično.

Riders on the Storm (1971)

Na ovoj pesmi nalaze se poslednji vokali koje je Morison snimio sa bendom, a nekako je simbolično da je to baš ovaj vanvremenski hit.

Pesma je nastala kao varijacija na temu kantri-folk hita (Ghost) Riders in the Sky: A Cowboy Legend, kojoj je bend dao potpuno drugačiju atmosferu, jednako ubedljivu na prvo i stoto slušanje. Dostojan oproštaj od Morisona.

Jako je težak zadatak izdvojiti samo 10 pesama ovog čuvenog benda iz Los Anđelesa, te bismo počasno dodali još nekoliko koje bi se sasvim zasluženo našle među najboljim: "The End", "When the Music's Over", "The Crystal Ship", "Five to One", "Alabama Song (Whisky Bar)", "Love Me Two Times", "The Unknown Soldier"...