Da je Holden Kolfild kojim slučajem realni lik i da živi danas, imao bi mnogo razloga da ne poželi da bude išta drugo do lovac u žitu, ponovo.
Foto: Shutterstock
Selindžer bi svog junaka stavio na ivicu provalije da lovi, još jednom, decu koja ka njoj trče. I ništa više!
Holden Kolfild je junak takođe i našeg doba, a ne samo romana Lovac u žitu. Ne samo zato što ono nije mnogo drugačije od njegovog (mlade ljude uvek muče problemi mladih ljudi), nego i zato što bi svima trebalo ponoviti par zdravorazumskih misli tog šesnaestogodišnjaka kome nije bilo najudobnije u svetu koji ga je okruživao.
A najviše je prezirao baš to naše foliranje, nikada izraženije.
Danas se pitamo je li ono samo naraslo sa društvenim mrežama ili su one samo ogolile našu pravu prirodu. Koristimo svaku priliku da budemo nešto više od onoga što jesmo. Kako smo samo pametni na Tviteru, kako samo isfiltrirano lepi na Instagramu, kako se ludo provodimo dok strimujemo našu svakodnevicu na Snapchatu.
Foto: Shutterstock
Uostalom, Kolfild je prethodio svim buntovnicima sa velikog platna koje su ovekovečili Brando i Din, bio je „kul“ pre nego što je taj izraz smišljen, a Selindžerov roman „Lovac u žitu“ uticao je više od svih drugih dela na nastanak kontrakulture koja je stvorila hipike, pokrenula rock&roll revoluciju, i sve subkulture do današnjih dana.
Ipak, Holden Kolfild nije pripadao nikome, i teško ga je i zamisliti u bilo kojoj grupi istomišljenika.
„Dosta mi je od ega, ega i ega. Svog, i svačijeg drugog. Dosta mi je od toga što svi žele negde da stignu, urade nešto drugačije ili budu interesantni. To je odvratno.“
Ima li rečenice kojom bismo bolje opisali kako se osećamo dok posmatramo ono što danas rade svi oko nas, i ono što radimo i mi sami? Selindžer kao da je svakoga od nas poznavao odlično i pisao roman koji treba da bude obavezna lektira i našeg vremena.