Gaming kultura: Kako su video igre oblikovale način moderne zabave

Nastao kao skroman eksperiment, gejming se do danas razvio u moćnu industriju. U modernom svetu u kome živimo video igre su jedan od najpopularnijih načina zabave, ali i svojevrstan kulturološki fenomen. 

Foto: Unsplash

Sve veći broj ljudi ulazi u svet video igara, a za mnoge gejming je deo životnog stila. Iako se strast prema video igrama najčešće vezuje za mlađe generacije, istraživanja nedvosmisleno govore da u igricama podjednako uživaju svi, bez obzira na starosnu dob ili pol, što ovu formu zabave čini jednom od najuticajnijih u današnjem društvu. Fenomen koji je teško objasniti u par reči. 

Ali kako je sve počelo? Kako se gejming razvio do te mere da danas ima ogroman uticaj na ekonomiju, film, muziku i razne druge oblasti društva? Pročitajte!

Nastanak video igara 

Prva video igrica nastala je sasvim slučajno 1958. godine i zapravo je predstavljala jedan od eksponata koji su bili izloženi na Danima bruhejvenske nacionalne laboratorije.

Fizičar Vilijam Higinbotam, idejni tvorac video igre primetio je da se celokupna izložbena postavka sastojala od statičnih predmeta. Želeći da unese malo živosti i dinamike u izložbu čitao je uputstva koja stoje pored eksponata i saznao da analogni računar Donner Model 30 može da izračuna putanju balističke rakete. To mu je dalo ideju da kreira igricu “Tennis for two”, koja umesto balističke rakete izračunava putanju teniske loptice.

Kompletna grafika se sastojala od dve linije i tačkice koja je bila jedini dinamički element u igrici. Prva linija je bila horizontalna i predstavljala je teren (bočni pogled), a druga, vertikalna, predstavljala je mrežu. Tačkica, koja je prelazila sa jedne na drugu stranu manje, vertikalne linije (mreže) je predstavljala lopticu. Već prvog dana izložbe stvorio se red u kome se čekalo da se odigra partija tenisa. Eksponat je privukao ogromnu pažnju posetilaca i pokazao da popularna nauka i zabava mogu da imaju mnogo toga zajedničkog. 

Tek petnaestak godina kasnije, 1972. godine, počinje prava gejming priča kada se pojavila igra Pong kao nastavak igre Tennis for two, sa grafikom koja nije puno napredovala. Prva “veća” video igra dolazi osam godina kasnije. Bio je to čuveni Pac-man, koji postaje svetska senzacija. Ova arkadna video igrica sa 256 nivoa ili staza prodata u više od 400.000 primeraka.  

Foto: Unsplash

Nedugo posle, Nintendo predstavlja svoj Family Computer, popularni NES (Nintendo Entertainment System) i neverovatno popularnu igricu Super Mario Bros, po kojoj je 2023. godine snimljen i dugometražni crtani film. Super Mario doživeo je preko 20 različitih izdanja i do danas je prodat u preko 40 miliona primeraka. 

Zatim su usledili Tetris, koji je imao svoju malu džepnu konzolu, pa 3D grafika i PlayStation koji je pre svega ljubiteljima fudbala doneo mnogo radosti. Popularne fudbalske simulacije PES i FIFA, ali i igrice iz drugih žanrova postale su nezaobilani deo detinjstva i odrastanja ogromne populacije mladih ljudi.

Danas je gejming mnogo više od pukog sedenja za računarom i igranja igrica. Virtuelna realnost je donela igračima potpuno novo iskustvo, pa tako sada postoje igrice koje simuliraju vožnju automobila i motora i koje su toliko realne da izgleda kao da ste stvarno na pisti, odnosno na drumu.    

Ekonomska moć gejming industrije

Neverovatno korisničko iskustvo i prava pomama za video igricama je rezultirala osvajanjem globalnog tržišta sa finansijskim udelom koji je u 2022. godini iznosio neverovatnih 185 milijardi dolara, a predviđanja govore da će do 2025. vrednost porasti na oko 211 milijardi. Ovaj eksplozivni rast je podstaknut nizom različitih faktora, uključujući porast popularnosti pametnih telefona i mobile friendly igrica, popularnost E-sporta i sve veću dostupnost visokokvalitetnih gaming softvera na različitim platformama. 

Procvat industrije gejmerske opreme je takođe pokazatelj strmoglavog širenja tržišta video igara. Kako bi sve zahtevniji korisnici bili zadovoljni, danas se vodi računa o svakom detalju pri dizajniranju opreme za gejmere, Na tržištu su lako dostupni kvalitetni gaming stolovi, stolice, tastature, miševi, monitori, slušalice i razni drugi gedžeti namenjeni korisnicima koji uživaju u igranju video igara. 

Foto: Unsplash

Nova gejmerska oprema neprestano dolazi sa raznim unapređenjima, uključuju bežičnu tehnologija, prilagodljivo RGB osvetljenje i razna druga inovativna rešenja. I ne samo to, više nego ikada se brine o ergonomiji zarad udobnosti i zdravlja onih koji provode sate sedeći u gaming stolicama. Pa tako stolice imaju specijalne naslone za leđa i ruke i sunđeraste jastučiće koji podupiru kičmu. Gejmerski stolovi takođe se mogu naći sa različitim dizajnom i tehničkim rešenjima, pa se izrađuju i stolovi podesivi po visini, kako bi igrač mogao u potpunosti da prostor prilagodi sebi. 

Iako je najveći procenat igrača video igrica koji to rade iz čiste zabave, postoje i profesionalni gejmeri koji odlično zarađuju od svog posla. Oni učestvuju na raznim turnirima i imaju priliku da osvoje ogromne novčane nagrade. Profesionalni igrači poput Johan Sundstein (NOtail) ili Kuro Salehi Takhasomi (KuroKy) zarađuju milione dolara godišnje. Primera radi, čuveni gaming turnir Dota 2 International ima nagradni fond od preko 40 miliona dolara. 

Uticaj video igara na filmsku i muzičku industriju

I u drugim sferama života i zabave video igre imaju veliki uticaj. Mnogi filmovi i serije kreirane su po video igricama. “The Witcher”, popularna igra koja je ekranizovana kao Netflix-ov serijal je odličan primer. “Mortal Kombat”, “Resident Evil” ili “The Last of Us” - spisak je zaista dug. 

Video igrice, takođe imaju uticaj i na muzičku industriju, a neke od numera iz video igara su doživele ogromnu popularnost. Orkestri širom sveta, među kojima je i Beogradska filharmonija na svojim nastupima, a na opšte oduševljenje publike, izvode naslovne numere iz različitih video igrica. Često se i na tehno žurkama miksuje muzika iz igrica poput Tetrisa ili Super Marija.

Foto: Unsplash

Gaming i njegov društveni uticaj

Video igre nisu uticale samo na industriju zabave, one su danas duboko ukorenjene u našoj kulturi. Gaming je postao jedinstveni jezik putem kog generacije komuniciraju, izražavaju se i povezuju. Kroz popularnu igricu “Minecraft”, recimo, povezuju se milioni igrača širom sveta i grade svojevrstan digitalni svet gde izražavaju svoju kreativnost i stvaraju svoj digitalni identitet. Rečju, gaming je postao globalna zajednica. 

Osim toga, gaming je oblikovao i način na koji današnje generacije uče. Brojne video igre podstiču igrače na razmišljanje, rešavanje problema i pomažu im da razviju veštinu brzog odlučivanja. Takođe, postoje i platforme koje se koriste u edukativne i obrazovne svrhe širom sveta a koriste elemente gejminga kako bi podstakle najmlađe učenike da zavole određenu oblast nauke. 

Kultura live streaminga je takođe eksplodirala. Popularne platforme poput Twitch-a omogućuju svojim igračima da avanture kroz koje prolaze uživo prenose publici. U okviru platforme omogućena je i komunikacija putem chat-a. Samo u maju mesecu 2021. godineTwitch je imao 2,72 miliona aktivnih strimera, a oni koji su ih pratili su potrošili 3 milijarde sati gledajući sadržaj koji je emitovan. 

Foto: Unsplash

Da zaključimo, gaming je iz skromnih početaka prerastao u svojevrsnu globalnu silu koja oblikuje način na koji se zabavljamo, učimo i komuniciramo. Igrači, programeri, strimeri, ali i oni koji su samo pratioci, imaju svoju jako bitnu ulogu u celom sistemu, koji raste svakoga dana. Sva je prilika da će se trend razvoja i u godinama koje su pred nama odvijati jako velikom brzinom i da ćemo biti svedoci nastajanja neverovatnih video igara, opreme i gaming događaja.