Bijelo dugme, jedan od najpopularnijih bendova bivše Jugoslavije, iznedrio je mnogo vanvremenskih pesama, ali malo koja od njih ima ovako originalnu priču. Velike ljubavi su često osuđene na propast, ali upravo iz takvih scenarija nastaju najlepše priče.
Foto: Bijelo Dugme/omot
Jedna od takvih priča dočarana je u jednoj od najlepših balada sarajevskog rok benda, pod nazivom – Selma.
Pesma je snimljena 1974. godine, a napisana je mnogo ranije.
Naime, ova pesma je napisana 1949. godine od strane Vlade Dijaka, pesnika i humoriste, koji je posvećuje Selmi Borić, devojci u koju je tada bio zaljubljen. Njih dvoje su se upoznali 1945. godine, nakon završetka Drugog svetskog rata, kada je Selma imala samo 16 godina. Selma je tada bila učenica Druge ženske gimnazije u Sarajevu.
Godinama je Vlado pokazivao simpatije prema mlađanoj Selmi, ali joj nikada nije konkretno izjavio ljubav. Selma, koja je rodom iz Zenice, školovala se u Sarajevu, gde se često susretala sa pesnikom na korzu.
Devojka na školovanju u velikom Sarajevu, nije mogla ni da sluti da će njen kofer i putovanja vozom do rodne Zenice biti zarobljeni u antologiji poezije. Jednom prilikom, kada je uobičajeno vikendom vozom putovala kući, srela je Vladu koji se ponudio da joj ponese mali, tamnocrveni kofer do železničke stanice.
Igrom slučaja, prozor pored koga je Selma sedela bio je slomljen, što je navelo pesnika da izgovori čuvene reči – "Selma, ne naginji se kroz prozor."
Foto: Youtube screenshot
Inspirisan ovim događajem, Vlado je reči pretvorio u stihove i stvorio jednu od najlepših balada na ovim prostorima. Pošto je pesnik bio jako sramežliv, Selma nije znala da je ostavila tako jak utisak na njega. Kada joj je otac, 1962. godine, poslao novine u kojima je objavljena Dijakova pesma, niko od kolega joj nije verovao da je baš ona ta Selma o kojoj se peva.
Kada je čula prvi put čula pesmu, 1975. godine na koncertu Bijelog dugmeta, rekla je Goranu Bregoviću da je ona ta Selma, ali su oni u početku bili sumnjičavi, dok se sve nije došlo na svoje mesto. U međuvremenu je posetila Dijakov grob, priznala da je i ona za njim patila, a onda i sama objavila zbirku poezije "Selma putuje na fakultet", u kojoj se nalazi i pesma "Sećanje na Vladu".