Bude nekad gužve u Ulici Bejker 221b.
Foto: imdb
Šerlok Holms će se pojaviti na ručku noseći harpun ispod miške odmah pošto je rasporio leševe svinja.
Šta god da se desi, bilo ko ko čita Artura Konana Dojla (ili gleda Roberta Daunija Džuniora, Bazila Ratbouna ili Benedikta Kamberbača ili bilo kog drugog od tuce filmskih Šerloka) zna ovo: svakog božjeg dana, Holms i dr Džon Votson uvek imaju nešto da rešavaju.
U istoj toj priči, Holms pita Votsona koliko stepenica ima do stana u Ulici Bejker. Votson nema pojma, iako se penjao stepenicima hiljadu puta. Šerlok zna: ima ih 17.
Foto: imdb
Tokom istrage, Holms šeta okolo primećujući čudne stvari na simsu ili odluta u razmišljanja o religiji i filozofiji. Maskira se u smešna odela ili ode da se druži u lokalnom pabu uz partiju trača i tuče. Pravi duge pauze da bi išao na koncerte ili na sendviče. I kad god može, Holms ne saopštava svoja otkrića u obliku medicinskog izveštaja, već ima poseban nastup. On polupa Napoleonovu bistu da bi otkrio ukraden crni biser Bordžije ili sakriva nestali tajni ugovor u doručku. Jednom rečju, on se zabavlja.
Znaci koji veliki detektiv pronalazi u istragama dovode ga do akcije, ali on uvek insistira da uradi dobro delo. Na kraju, kao i njegovo svevideće oko, odlične analitičke sposobnosti i sklonost za jake cigarete jeste ono što ga čini ne samo detektivom, već Šerlokom Holmsom.