Možda će vam nakon ovog teksta čitavo detinjstvo delovati kao laž, ali dovoljno ste odrasli da čujete istinu. Jer mnogi Diznijevi junaci u originalnim pričama zapravo nisu "živeli srećno do kraja života" ili su za srećan kraj morali da učine strašne stvari...
Foto: IMDb
U originalnim pričama koje stoje iza vaših omiljenih Diznijevih crtaća postoje mračni detalji koji odudaraju od šarenih slika koje su nam ostale u sećanju.
Ukratko, Dizni je malo "doterao" originalne verzije, pojednostavio ih i pročistio ih od mračnih elemenata koji bi deci mogli da izazovu košmare, tako da je priča svedena na klasičnu šemu heroja koji uspeva da prebrodi nedaće i pokaže da dobro uvek pobeđuje. Taj proces adaptacije originalnih bajki kritičari danas popularno zovu Diznifikacija.
Međutim, originalne verzije ovih bajki nisu bile priče za decu, već priče u kojima su se krile izneverene nade, mračni strahovi i stravična lična iskustva odraslih.
Pepeljuga ima preko tri stotine verzija, a ona koju su potpisala braća Grim slična je onim najstarijim, što se tiče brutalnosti. Po njoj, kada je princ stigao u kuću Pepeljuge sa staklenom cipelicom, njena maćeha je naredila svojim ćerkama da odseku svoje prste kako bi mogle da stanu u cipelu.
Njen plan nije upalio, i priča se jeste završila srećno za princa i Pepeljugu. Međutim, zle polusestre je sačekala brutalna kazna i to na venčanju, gde su im golubovi iskljucali oči. Inače, u originalnoj priči Pepeljuga nije molila dobru vilu za želje, već drvo koje je zasađeno na grobu njene majke. Na kraju priče, ona ubija svoju maćehu slomivši joj vrat.
U priči Viktora Igoa, Kvazimodo ne uspeva da spase Esmeraldu (u stvari, on je nesvesno predaje vlastima) i gleda njeno vešanje. Kvazimodo odlazi do njenog groba na kojem je ostao sve dok nije umro od gladi.
Godinama kasnije, nakon otvaranja njenog groba, neko je pronašao kosture Kvazimoda i Esmeralde, ali kada su pokušali da ih razdvoje oni su se pretvorili u prašinu.
Andersen je posebno surov bio prema svojim junacima, a malu sirenu Arijel je osudio na smrt. Ona sklapa ugovor s vešticom i dozvoljava da joj odseku jezik, kako bi dobila noge. Međutim, s njima se sve vreme osećala kao da hoda po oštrim noževima. I uprkos svojoj žrtvi nije uspela da osvoji princa - on se oženio drugom, a Arijel se bacila u more i pretvorila u morsku penu.
U originalnoj verziji zla kraljica nije maćeha već - majka, ali su braća Grim promenili to kasnije jer su na materinstvo gledali kao na svetinju. Kada Snežana pojede jabuku i zaspi, princ, opčinjen njenom lepotom, od patuljaka traži da je nakon smrti stave u kovčeg koji potom nosi sa sobom kako bi mogao da uživa u njoj.
Snežana se budi nakon što ju je sluga udario tako da je iskašljala zalogaj otrovne jabuke. Na kraju, princ i Snežana se venčavaju, a zla kraljica završava tako što za kaznu pleše u vrelim čeličnim cipelama sve dok se ne onesvesti i ne umre.
U poemi o Mulan, Kina gubi rat. Mulan uspeva da pobegne, ali kada stigne kući, otkriva da je njen otac mrtav i da se njena majka udala za drugog muškarca. “Žena sam, preživela sam rat, i učinila sam dovoljno. Sada želim da budem sa svojim ocem”, rekla je Mulan, nakon čega je počinila samoubistvo.
"Zaleđeno kraljevstvo" se delimično zasniva na "Snežnoj kraljici" Hansa Kristijana Andersena, gde kraljica kidnapuje malog dečaka i poljubi ga, nakon čega on postaje otporan na hladnoću i zaboravi sve o svojoj porodici. Dečaka je spasio prijatelj, ali je prošlo toliko vremena da su zapravo njih dvojica već postali muškarci.
U originalnoj priči Gabrijele Suzan Barbot, Bel uverava Zver da joj dopusti da poseti sestre na nedelju dana. Nakon što je sestre vide s nakitom i čuju kako ona živi luksuznim životom, one je ubede da ostane duže sa njima sa namerom da odlože njen povratak i da se Zver razljuti i pojede Belu.