Velika istorijska figura – znate li ko je zapravo bio Ragnar Lodbrok?

Ako ste pratili popularnu TV seriju "Vikinzi" možda ste se zapitali da li je Ragnar Lodbrok bio stvaran, ili je ipak samo izmišljeni lik u seriji.

 Foto: imdb.com

A ako jednostavno uživate u nordijskim sagama i legendama, onda vam je njegovo ime sasvim sigurno poznato.

Prema brojnim istorijskim zapisima, Ragnar Lodbrok bio je vikinški vođa iz prve polovine 9. veka koji je tvrdio da je neposredni potomak boga Odina. Bio je kralj Švedske i Danske koji je redovno napadao i pljačkao Zapadnu Evropu.

Većinu stvari koje danas znamo o Ragnaru dolaze iz Anglosaksonske hronike koja je izvorno nastala u 9. veku, i iz Gesta Danorum, dela danske istorije koju je napisao Sakso Gramatikus u 12. veku.

Saksovu verziju Ragnara su kasnije potvrdile i brojne islandske sage. Prema francuskim istoričarima, Ragnar je bio kralj, a on i njegovi sinovi su nemilosrdno pljačkali Francusku.

Ragnar je (prema sagama) bio otac mnogih istorijski poznatih sinova, uključujući Ivara Ragnarsona (Ivar Bez Kostiju), Bjorn Gvozdeni, Halfdan Ragnarson, Sigurd (zmija-u-oku) i Ube.

Dok su svi nabrojani dobro dokumentovane istorijske ličnosti, još uvek je nemoguće utvrditi da li je i sam Ragnar bio stvaran i da li je uopšte bio njihov otac.

Život Ragnara Lodbroka

Prema anglosaksonskim i nordijskim legendama, Ragnar je postao popularan među Vikinzima još kada je imao 15 godina, kada je i dobio svoj nadimak Lodbrok (što mu nije prezime).

Da bi dobio ruku princeze, petnaestogodišnji Ragnar je morao da uništi gnezdo otrovne zmije, prilikom čega je na sebi imao odelo izrađeno od kuvane životinjske kože uvaljane u blato i pesak.

Od tada su ga prozvali Lodbrok – što bukvalno znači Dlakave pantalone.

Priče o Ragnarovom životu se razlikuju jedna od drugih u detaljima, međutim, uvek je gotovo identično opisivan u svakoj priči kao neustrašivi Viking koji je redovno pljačkao Francusku i Englesku.

 Foto: imdb.com

Ragnar Lodbrok je postao poznat kao ratni vođa koji je stekao bogatstvo pljačkajući zemljišta i kraljevstva na zapadu. On je navodno napadao dok su ljudi bili crkvi.

Opisuje se kao duhovit vođa koji je imao dobro disciplinovanu i nemilosrdnu vojsku koja je često napadala pomoću Blickrig taktike (brzi i iznenadni napadi).

Najspektakularnij Ragnarov poduhvat bio je napad na Pariz 845. godine. Grad je tada bio pošteđen od razaranja samo zahvaljujući tome što je franački car Luj Pobožni isplatio basnoslovnu otkupninu.

Još jedna zajednička stvar koja se spominje u mnogim pričama o Ragnaru su i njegove tri supruge: ratnica Lagerta, kraljica Aslaug i plemkinja Tora koje su mu rodile sinove Ivara Ragnarsona (Ivar Bez Kostiju), Bjorna Gvozdenog, Halfdana Ragnarsona, Sigurda (zmija-u-oku) i Ubea.

Postoje dve verzije priče o Ragnarovoj smrti. Jedna kaže da je je umro od smrtonosne bolesti slične dijareji odmah nakon što je napao Pariz.

Druga, koja se može pronaći u mnogo više istorijskih zapisa kao što je Anglosaksonska hronika za koju se generalno veruje da je istinita, nam govori da je Ragnar Lodbrok susreo smrt u rukama svojih neprijatelja.

Prema toj verziji, na svom putu kući iz Pariza Ragnar je doživeo brodolom pa je završio na obali Kraljevine Nortambrije (današnja Engleska) koju je prethodno često napadao.

U želji da se osveti za sve napade, kralj Aele od Nortambrije je zarobio Ragnara i bacio ga u jamu punu otrovnih zmija.

Legenda kaže da je, neposredno pre smrti, Ragnar pevao nordijsku himnu i upozorio kralja Aelu da će njegovi sinovi doći da se osvete.

 Foto: imdb.com

Njegovo upozorenje se uskoro i ostvarilo. Velika paganska vojska (engleski: Great Heathen Army), koja je kombinovala Vikinge iz Danske i Švedske, napala je englesku 866. godine.

Na čelu vojske su bili Ragnarovi sinovi, a u napadu je ubijen kralj Aele.

Ragnarov uticaj na Zapadnu Evropu se nastavio i posle njegove smrti.

Oko dva veka nakon njegove vladavine neki od Vikinga koji direktno potiču od njegovih sinova su naselili zapadnu obalu Francuske i nazvali to područje “zemlja Severnjaka”, današnja Normandija.