Koliko se serija „Kuća zmaja“ razlikuje od knjige po kojoj je nastala?

Adaptacija bilo koje knjige na male ekrane dovešće do značajnih odstupanja od teksta, a ostvarenje "Kuća zmaja", nastalo po delu "Vatra i krv" Džordža R. R. Martina, ima ih mnogo.

Foto: IMDb

Kreatori serije "Kuća zmaja" Rajan Kondal i Migel Sapočnik morali su da valjano iskoriste stvarnost između sukobljenih "istorijskih" izveštaja kako bi stvorili dijalog i scene koje se samo nagoveštavaju u knjizi, koja govori o istoriji dinastije Targerijen i priči o građanskom ratu poznatom kao "Ples zmajeva".

Najbolje izmene izvornog teksta objašnjavaju šta se zaista dogodilo između junaka, dajući novi kontekst i njihovim postupcima i motivacijama, dok nas druge razlike ostavljaju u stanju zapitanosti.

Ovo su odstupanja serije u odnosu na književno delo koje smo uočili:

Kralj Vesterosa, Viseris Targerijen, prvi od svog imena, u knjizi "Vatra i krv" postoji samo kako bi omogućio okolnosti za "Ples zmajeva", praktično je neko ko greje Gvozdeni presto do prave erupcije radnje. Međutim, u "Kući zmaja", zahvaljujući glumcu Pediju Konsidajnu ovaj literarni lik je dobio sasvim novo obličije.

Viseris je nešto više od slučajnog kralja. Začuđujuće, on je retko dobar čovek na vladarskoj poziciji, posvećeni otac, ali ipak njegove loše procene i postupci dovode njegovu porodicu do podele zbog koje i započinje rat nakon njegove smrti.

Istorijski format dela "Vatra i krv" ostavio je nerazrešene događaje i emotivne relacije između Rainire, njenog ujaka Demona i njenog gardiste Kristona Kola. Serija je na neki način rešila tu misteriju, te se dublje pozabavila ovim ljubavnim trouglom.

U knjizi se piše o glasinama, ali u TV ostvarenju se stavlja jasno do znanja da je Demon pokušao da zavede svoju bratanicu, ali je ostavlja usred strasnog zanosa, što je uznemirenu Reiniru odvodi u naručje mladog Kola, koji nakon intimnog čina sa princezom gubi svoju vitešku čast. Kraljevski gardista ponudiće bekstvo i svoju ljubav budućoj naslednici Gvozdenog trona, što će ona odbiti i time od njega napraviti jednog od svojih najvećih protivnika u borbi Zelenih i Crnih.

Oživljavanje na malim ekranima Renis Targerijen, kraljice koja to nikada nije bila, od strane glumice Iv Best jedan je od vrhunaca cele prve sezone "Kuće zmaja". U pretposlednjoj epizodi ovog ostvarenja pokazano je da ova junakinja i te kako poseduje kvalitete i snažan karakter da sedi na Gvozdenom prestolu, te da je Veliko veće donelo pogrešnu odluku.

Renisin trijumfalni 'upad' na zmaju tokom krunisanja Egona za kralja i njeno snažno ćutanje i nečinjenje su možda jedna od najsnažnijih scena u prvih deset epizoda ove serije. Ovaj scenski trijumf nije po literarnom polazištu.

Rasistički trolovi bili su uznemireni rešenjem da plemićka porodica Velarion bude u ostvarenju "Kuća zmaja" tamne puti. Međutim, ova odluka pokazala se kao valjana po pitanju izbora glumačke ekipe, ali i postavljanju jasne vizuelne razlike između Lenora Valariona i Rainirinih sinova - Džakarisa, Luserisa i Džofrija.

Priča o ideji krvi i nasleđa u politici ovog izmišljenog sveta dobila je sasvim novu dimenziju ovim potezom i to uspešnu.

Valirijski bodež dobio je novu priču u predistoriji "Igre prestola". Oružije, koje je pokrenulo "Rat kraljeva" i u rukama Arje Stark okončalo smrtu opasnost po čovečanstvo, dobilo je sasvim novu ulogu u "Kući zmaja".

Na njemu je upisano proročanstvo Egona Osvajača o "princu koji je obećan" i "Dugoj noći". Viseris u formi nasledne tajne prenosi kćerki Rainiri Targarijen ovu informaciju i time bodežu daje veći značaj, ali vanliterarni. 

Foto: IMDb

Laris Strong se pojavio tu i tamo u "Vatri i krvi", ali u "Kući zmaja" je drastično pojačan njegov uticaj u borbi Zelenih i Crnih. Ovaj junak će u TV ostvarenju zapravo demistifikovati literarno prokletstvo Harenhala. 

Na listu odstupanja od knjige može se uvrstiti i smrt Džofrija Lonmuta, koja je u "Vatri i krvi" slučajna, ali takođe od ruke Kristona Kola, pored toga, tu je i nepostojanje četvrtog deteta Visarisa i Alesent u prvoj sezoni TV ostvarenja.

Prijateljstvo Reinire Targarijen i Lene Valarion nije tematizovano u TV ostvarenju, dok je u delu i te kako intenzivno. Alisent Hajtauer, u književnoj varijanti, ambiciozni je spletkaroš koji po svaku cenu želi Gvozdeni presto za svoju porodicu, dok je u seriji ona prikazana kao žrtva okolnosti i tuđih odluka, piše Srbija Danas.