Da bi jedan kvalitetan film bio napravljen nije samo dovoljno da on ima dobru priču, dobrog režisera i glumce koji znaju šta rade.
Foto: IMDb
Jednako je važno i da svi tehnički detalji njegove produkcije budu na nivou, a tu svakako spadaju i zvučni efekti.
U narednim redovima ćemo vam otkriti šta se zaista krije iza najčešće korišćenih zvučnih efekata u popularnim filmovima.
Verovali ili ne, da bi se postigao ovaj zvuk, snima se trljanje naduvanih balona rukama. Ova tehnika je korišćena za potrebe filma Godzila iz 2014, ali i mnogih drugih filmova sa čudovištima.
Autentični zvuci padanja kiše ponekad nisu dovoljno glasni da bi bili efektni u filmovima. Umesto toga, eksperti za zvučne efekte neretko koriste zvuk prženja slanine.
Kada filmska čudovišta gaze i ruše sve pred sobom, osobe zadužene za dizajn zvuka na filmu imaju običaj da upotrebljavaju audio snimak lomljenja struka celera.
Ovo je jedan od najprepoznatljivijih zvučnih efekata u istoriji filma, i on nastaje prostim lupkanjem praznih polovina kokosa po nekoj tvrdoj površini.
Teško je adekvatno snimiti let strela, a ozvučiti ga je praktično nemoguće. Filmadžije se zbog toga odlučuju da zabeleže zvukove koje proizvodi mlaćenje stabljika bambusa ispred mikrofona, i onda to iskoriste za scene u kojima lete strele.
Pad sirovog mesa na čvrstu površinu daje savršen zvučni efekat za scene borbe prsa u prsa. Ponekad, međutim, u istu svrhu se koriste i zvukovi nastali tokom udaranja mesa.
Pravi zvuk pištolja je uglavnom previše glasan za potrebe igranih filmova, zbog čega se zvučni efekti pucnjave najčešće postižu uz pomoć pneumatske heftalice.
Kada treba da se napravi zvučni efekat za scenu u kojoj naš junak iz nekog razloga pada na zemlju, u tu svrhu se koristi audio snimak pada teške knjige na istu površinu.
Zvuk vatre na filmu postiže se uz pomoć tzv. air bubble folije, koja je poznata po svom pucketanju.