Svi mi koji smo odrastali do pred ulazak u famozni 21. vek imali smo tu sreću da nas vaspitavaju, uče, obrazuju naš smisao za humor, uspavljuju ili čekaju za dobro jutro mnoge kultne dečije emisije.
Foto: Youtube/Screenshot
Tada se na tv kanalima mogao videti bogat kulturno–obrazovni dečiji program i pregršt emisija školske redakcije za decu i mlade. Sve je bilo drugačije.
Izdvajamo za vas 15 kultnih i nezaboravnih dečijih emisija, ređajući ih hronološki, od vremena njihovog nastanka.
Sa nostalgijom se prisetite onih dečijih bezbrižnih vremena, kada smo žurili da porastemo i zakoračimo u svet koji nam je izgledao više prijateljski i dobronamerniji, piše opanak.rs.
16. oktobra 1963. godine, tačno u 18.45 na Prvom programu RTB-a, otpočelo je prikazivanje slavnog dečjeg TV serijala "Na slovo na slovo".
Po tekstovima Duška Radovića, a u režiji Vere Belogrlić i sa Mićom Tatićem u glavnoj ulozi. Mića i lutak – Aćim, bili su dva drugara, a društvo su im pravili Loška, Ostoja, Paja i Lola, Morski vuk i Veliki laf koje su tumačili glumci Đuza Stoiljković, Predrag i Dragan Laković, Vlasta Velisavljević, Lola Novaković itd.
"Neven" je igrana TV serija za decu snimljena 1973. godine i emitovana na programu Jugoslovenske radio-televizije.
Ima dva ciklusa od po 13 epizoda u trajanju od 30 minuta.
Sadržaj i naziv serije izrađeni su po motivima dela našeg najvećeg pisca za decu Jovana Jovanovića Zmaja čiji je lik tumačio Mića Tomić.
Serija je snimljena u crno-beloj tehnici, a režirao je Timoti Džon Bajford.
Verovatno prva asocijacija svih nas na pomen emisije za decu. Ova obrazovna televizijska serija emitovana je od 1974. do 1993. i ponovo 2005. s Brankom Milićevićem u glavnoj ulozi.
Nastala je tako što je redakcija obrazovnog programa Televizije Beograd 1972. započela istraživanja po vrtićima, razgovarajući s vaspitačima i decom, da bi došlo do prave formule za dečiju seriju. P
rvi urednik bio je Ljubiša Bogićević, a scenarista Ljubiša Đokić.
Cilj emisije je bio da kroz igru odgovori na što više dečijih pitanja. Branko Kockica bio je vaspitač deci koja su učestvovala u snimanju emisije.
Emisija je karakteristična po svom žargonu, uzrečicama i najlepšim pesmama za decu. Milićević se uvek obraćao deci s "drugari", a kolektivni uzvik bio je "tatatatira".
"U svetu postoji jedno carstvo" pesma je koja mora da obeleži svačije detinjstvo.
Emisija iz 1980. godine u kojoj se deci predstavljaju različita zanimanja.
Deca koja učestvuju u emisiji odlaze u goste kod domaćina i moraju da pogode čime se on bavi.
Tekst pesme za uvodnu špicu napisao je Duško Radović.
Kultna emisija s voditeljem Minjom Subotom i uvodnom pesmom "Muzika je sve što mrda", počela je da se snima 1980. i trajala je, s prekidima, sve do 1997. 2007. i 2008. godine su snimljena još dva serijala.
Škole su se nadmetale u poznavanju muzike kroz sviranje, pevanje, igranje i opšte znanje.
Sponzor je bio Bambi, a simbolično, poeni su se merili u bambijima. Joca Adamov bio je zadužen za muzičku podršku i sviranje kompozicija kao što su "Pesma leti po svetu, kroz Pariz, London i Beč".
Ovo je jugoslovenska televizijska serija snimana 1983. godine.
Scenario je napisao Aleksandar Antić koji je i režirao. Serija je snimana u selu Nepričava.
Ulogu domaćina – seljaka tumačio je Zoran Radmilović, a Milena Dravić bila je seoska učiteljica. Gostovali su i Predrag Laković, Radmila Savićević i dr. Čuvena Laboratorija zvuka radila je muziku za seriju.
Kultna emisija za decu nastala 1985. koja je za cilj imala neozbiljan i neposredan pristup ozbiljnim temama.
Scenarista je naš čuveni pisac za decu Ljubivoje Ršumović.
Emisiju su krasili red pesme, red fazona i fora, legendarni Raša Popov kao pronalazač, dve ljupke male dame sa Mirjanom Karanović koja im se obraća sa "sestro slatka" itd. Prikazivana je prvo na NS plusu.
Muziku su isprva radili Vlada Divljan i Gile iz Električnog orgazma. Emisija se prikazivali i devedesetih, sa pauzama.
Zatim je ponovo pokrenuta 2016. u novom ruhu, sa Vukom Ršumovićem kao režiserom.
Kultna emisija o srpskom jeziku iz 1986. Nekima možda i prva trauma iz detinjstva, zbog straaašnog učitelja kog je glumio Čedomir Petrović (Čkaljin sin).
On bi se svom učeniku Maksiću obraćao sa pitanjima – zagonetkama, pa tako dečak rešava šta su dva lokvanja oko panja, puna škola đaka niotkuda vrata itd.
Bio je vrlo strog, galamio i vukao za uši u ćošak. Na odjavnoj špici pojavljuje se Danica Maksimović kao vila i sa dečakom Maksićem peva "Doviđenja".
Ova muzička emisija za decu nastala je 1987. godine, sa Draganom Lakovićem i horom "Kolibri" u stalnoj postavi.
Gostovali su i razni muzičari, među kojima su bili i Minja Subota, Sanja ilić, Aleksandar Korać, Radoslav Gajić…
Kultna serija koju je vodio Mladen Andrejević počela je da se snima 1988. Zbog ogromne popularnosti ove serije, ovog dramskog umetnika, po sopstvenom priznanju i danas zovu Aca Poštar.
Bavila se važnim pitanjima odrastanja. Deca su slala pisma Aci u kojima su iznosila svoje probleme, da bi on tokom emisije pomogao u njihovom rešavanju.
Sigurno se sećate Milorada Mandića Mande, njegovog velikog plavog plastičnog telefona i broja 011/600-842. Emisija se prikazivala na čuvenom Trećem kanalu.
U stvaranju emisije učestovali su najistaknutiji muzički i dramski umetnici. Uvodnu špicu pevali su horski gotovo svi najpopularniji muzičari bivše SFRJ.
"Laku noć deco" je bila kratkometražna dečija tv serija Redakcije programa za decu i mlade RTV Beograda, koja se prvobitno emitovala od 1989. do 1993.
Urednik serije je bila Donka Špiček. Serija sa lutkama – životinjama u šumi, bila je namenjena najmlađoj deci pred odlazak na spavanje.
Životinje u šumi prikazane su kao jedna velika porodica, a glas su im pozajmljivali veliki srpski glumci od Dragana i Predraga Lakovića, Danice Maksimović, Đuze Stoiljkovića… Trajanje jedne epizode je bilo između 4 i 6 minuta.
Ova emisija za laku noć 1997. imala je svog pandana u vidu verzije "Dobro veče, deco" u kojoj su bajke pričali Nikola Simić (čika Antika) i Radmila Savićević (baka Vuka).
"Metla bez drške" je jugoslovenska televizijska serija, snimana u periodu od 1989. do 1994. sa nastavkom 2001. godine.
Serijа prаti doživljаje bucmastog Zlаtkа Lepšаnovićа i njegovog drugа Duškа, koji su stalno u potrazi za avanturama.
Tu su i devojčicа Sofija (Zlatkova sestra, primerno dete koje svira violinu) i razmažena Brаnkica.
Dečаcimа je uvek bilа misterijа prodаvnicа kućnih ljubimаcа "Veselo mаjmunče", аli tu su i doživljаji s roditeljimа koji ih ne rаzumeju, komšinicom Dušicom koja ih stаlno nudi svojim čuvenim šnenoklаmа, nestašnim Nemanjom, gđom Veroslavom, Vladimirom, Draganom i Jelenom iz Cvijićeve kao i njihovim vučjakom Aleksom…
Predrag Vuković Peđolino po profesiji je vaspitač, a od 1990. bio je urednik i voditelj programa za decu na RTV Studiju B.
Svima nam je dobro poznata čuvena špica "Jesi li video patuljka", a Peđolino još uvek vodi svoju emisiju za decu, te ga poznaju i mlađi naraštaji.
Milan Lane Gutović u ulozi pustolova istraživača, u svakoj priči otkrivao nam je nove svetove i pojave kod dalekih naroda. On, najpametniji, najotvoreniji, najradoznaliji Pustolov u svojim pričama stigao je do dalekih svetova, dimenzija, vremena.
Pijuckao je sok od bodljikavog kaktusa, puštao mrak iz slavine i promaju iz kaveza. Nosio je svoje safari odelo i vodio nas u nezaboravne avanture.
Tu su i emisije o kojima danas nije gotovo ništa sačuvano. Pretpostavljamo da su nestale ili su oštećene u NATO agresiji 1999. godine.
Neke od tih su "TV Otkrivalica", u kojoj deca gledaju kroz interesantan durbin i otkrivaju odgovore na pitanja o svetu koji ih okružuje; Zatim čuvena "Zooteka", gde smo učili o životinjama; "Šta bi bilo kad bi bilo" s duhovitim, ali i upozoravajućim dečjim odgovorima; "Snežna kraljica" – još jedna od emisija o kulturi maternjeg jezika, gramatici i pravopisu u režiji Stevana Ðordevića iz 1993. Učitelja igra Branimir Brstina, snežnu kraljicu Bojana Maljević, a kuvaricu Radmila Savićević. "Pazi sveže obojeno", "Poletarac", "Nedeljni zabavnik", "Kolariću paniću", "Soba 405"…
Nadamo se da ste uživali vraćajući sećanja u bezbrižno vreme ispred malih ekrana. Prenesite nam vaše utiske i podelite vašu omiljenu emisiju za koju možda mi nismo znali, ili smo je propustili.