Filmovi o dečaku čarobnjaku Hariju Poteru popularni su ne samo među onima koji su čitali književni serijal, već su osvojili srca ljudi različitih godina i iz svih krajeva sveta.
Foto: IMDb
Međutim, oni nisu upoznati sa izvornim materijalom i filmove mogu da tumače isključivo kao samostalna ostvarenja.
Za razliku od njih, fanovi knjiga su već pre toga zamišljali likove i pojedine događaje i tačno znaju šta je izmenjeno. Izmene pri adaptaciji su neizbežne, naročito kada je u pitanju osam knjiga sa toliko stranica. Ipak, neki filmovi su bliži svom književnom predlošku od drugih, pa idemo unazad od onih sa najviše izmena.
Šesti deo filmskog serijala u sebi sadrži puno narativnih linija, jer se sve bliži kraju, a neke od njih su Voldemortova prošlost, Harijeva sudbina, kao i Dambldorova uloga mentora. Međutim, u filmu fali puno detalja koji objašnjavaju motivaciju pojedinih likova, naročito Voldemorta.
Džini je takođe neko koga je teže razumeti u filmu nego u knjizi zbog izbacivanja pojedinih ključnih scena, a dodavanja nekih koje nisu esencijalne za njen lik.
Ova knjiga i roman označavaju kritičnu tačku u serijalu, jer se Voldemort vraća i sve dobija mračniji i ozbiljniji ton do kraja. Veći deo pozadinske priče Bartija Krauča je izbačen, što otkriće u vezi sa njegovim sinom čini više zbunjujućim nego šokantnim.
Ludo Bagman je skroz izbačen, kao i cela priča oko Dobija i drugih kućnih vilenjaka. Način na koji je Rita Skiter dolazila do ključnih informacija je takođe u knjizi otkriven, a u filmu ignorisan. A jedna scena je dodata i nepotrebna – Dambldor koji odguruje Harija u naletu besa, što je u potpunoj suprotnosti sa njegovim likom.
Završetak serijala sličan je sa izvornikom samo do određene mere, odnosno razvoj situacije i sam epilog su isti, ali nije bilo mesta za puno sporednih zapleta. U filmu se ne čuju detalji Dambldorove i Snejpove pozadinske priče, koji su veoma važni za razvoj njihovih likova.
Međutim, ono što je najviše naljutilo ljubitelje knjiga je nedostatak prave scene smrti Freda Veslija, činjenica da Hari lomi Starozovni štapić i da Voldermor umire na čudan, natprirodan način, umesto onako kako se najviše bojao da će završiti – kao običan čovek.
Najduža knjiga u serijalu morala da je pretrpi izmene i skraćivanje, ali ovde nije problem samo u nedostatku sadržaja, već i priličnoj promeni tona. Hari veći deo knjige provodi boreći se sa emotivnim problemima, ali ovde ne vidimo trenutke njegove slabosti i sve veće nervoze i besa.
Sirijus je mnogo ozbiljniji i smireniji, iako njegova neopreznost treba da ima veliku ulogu u njegovoj smrti. Fale i detalji koji započinju kasnije zaplete – Kričerova izdaja, objašnjenje proročanstva i Mundungus Flečer.
Ovaj film ima drugačiji tempo u odnosu na ostale, što dobro zbog sveukupne atmosfere i odličnog naglašavanja nekih od detalja, kao što su lov na horkrukse, Dobijeva smrt, scene na imanju Melfojevih…
Međutim, film ipak preskače neke trenutke, pa tako više vidimo prijateljstvo između Harija i Hermione nego između Harija i Rona, Hari nikad ne vidi puno Voldemortovo sećanje o ubijanju njegovih roditelja, a jedan od najmračnijih trenutaka serijala – smrt Crvorepa – pretvorena je u komični trenutak.
Mnogi smatraju ovaj film najboljim u serijalu, a ima puno razloga za to – prelep je, malo ozbiljniji od prethodnih i poprilično veran knjizi.
Najvažniji trenuci urađeni su sjajno i tu ima samo par izbačenih stavki – pozadinski detalji o Banditima (Remus Lupin, Sirijus Blek, Piter Petigru i Džejms Poter), Harijeva pobeda u kvidiču i problemi koje je Hermiona imala zbog korišćenja vremenskog okretača, naročito sukob sa Ronom.
Foto: IMDb
Postoji razlog zašto je ovaj film najduži u serijalu, a to je zbog toga što su se autori trudili da sačuvaju što više detalja i zapleta. Ključne stvari odvijaju se skoro pa identično kao u knjizi, a izmene su zaista minorne.
Na velikom ekranu nismo videli žurku za smrtovdan, koja ne dodaje previše toga radnji, kao ni dodatne detalje o vezi Persija i Penelope, a ni o Filču.
Prvi deo filmskog serijala možda i najbolje dočarava magičnu atmosferu i gledaoci otkrivaju čarobnjački svet i sve njegove tajne zajedno sa Harijem. Film ima porodični ton i ne ulazi se odmah u komplikovane zaplete, pa je sve lakše za praćenje.
Skoro svaki lik i skoro svaka scena su identični sa onima u knjizi, a mogu se izdvojiti izbacivanje prvog susreta Harija i Draka i njihov ponoćni duel, kao i još par prepreka u dolaženju do Kamena mudrosti.
Jedini lik koji nije našao mesto u ovom, a ni u ostalim filmovima, je duh Pivs, koji je u knjigama više zaslužan za specifičnu atmosferu nego neki razvoj radnje.