Reči "prema istinitoj priči" gotovo uvek osnaže naš doživljaj filma. Temu filma autori često traže u stvarnom svetu, gde im kao inspiracija mogu poslužiti svakodnevna rutina, odnosi među ljudima ili njihove životne priče.
Foto: moviehousememories.com
Upravo su na taj način režiseri bili nadahnuti za stvaranje ovih filmova. Ovo su priče o genijima iz stvarnog sveta i njihovim nestvarnim mogućnostima, o kojima obični ljudi sanjaju. Međutim, taj dar je često povezan sa nedostatkom empatije ili psihičkim oboljenjima. Predstavljamo vam filmove koji verno otkrivaju živote genija.
Dokumentarac BBC-ja o „ludom umetniku” Vinsentu Van Gogu, čiju ulogu tumači Benedikt Kamberbač, inspirisan je pismima koje je Van Gog slao svom mlađem bratu Teu. Zahvaljujući njima, gledalac saznaje o osećanjima i mislima ovog genija. Tako je stvorena potpuna slika o sofisticiranom, civilizovanom, ali i izmučenom čoveku.
Ovaj film kazuje neverovatnu priču o jednom od najvećih umetnika ikada. Volfgang Amadeus Mocart pripada vrhu klasičnih kompozitora 18. veka. Film prati borbu naizgled neučtivog Mocarta (Tom Hals) sa dvorskim kompozitorom cara Jozefa II, Antoniom Salijerijem (F. Mari Ejbraham). Mocart, čovek obdaren božanskim talentom, prevazilazi intrige Salijerija, koje su imale samo jedan cilj – da ga unište. Ovim istorijskim epom proslavlja se Mocartova vanvremenska muzika.
Film o Edit Pjaf, svetski poznatoj pevačici šansona, na prestižnom filmskom festivalu Berlinale pozdravljen je ogromnim ovacijama. To je priča o umetnici koja je rođena na trotoaru, odrastala u bordelu i zarađivala novac kao ulična pevačica. Život Edit Pjaf bio je neprestana borba za ljubav, muziku i opstanak. Zahvaljujući neverovatno jakoj volji i talentu, uspela je da se izbori sa tragičnom sudbinom, dok je njen dečiji san postao stvarnost. Tumačenje uloge ove jedinstvene pevačice donelo je divnoj glumici Marion Kotijar prestižnog Oskara.
Drama produkcije BBC, HBO i „Company Pictures” govori o prijateljstvu i zajedničkom radu nemačkog fizičara Alberta Ajnštajna i engleskog astronoma Artura Edingtona, tokom Prvog svetskog rata.
Svetski poznati naučnik, uništen gubitkom svoje najstarije ćerke, odlučuje da napiše knjigu kojom poriče postojanje boga. Film je inspirisan biografijom Čarlsa Darvina i opisuje nastanak njegovog remek-dela „O poreklu vrsta”. Stavovi ovog naučnika, kako film pokazuje, bili su svakodnevno suočavani sa dogmatskim mišljenjem izrazito religiozne supruge.
Sudbina genijalnog komičara Čarlija Čaplina nudi ogromnu količinu materijala koja bi mogla biti dovoljna i za snimanje serije. U filmu pratimo Čaplinovo siromašno detinjstvo u londonskom Ist Endu, prve uspehe u kabareu, brz uspon karijere u nemom filmu i njegov život kao velike zvezde. Iako su ga, sa druge strane, pratili i problemi sa ženama, zakonom, egzilom, na kraju je usledio trijumfalni povratak u Holivud. Sve je to, tumačeći glavnu ulogu, pružio glumac Robert Dauni Junior.
Film je inspirisan autentičnom životnom pričom Džona Forbsa Neša, dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju, čoveka opsednutog otkrićem „originalne ideje”. Nakon što ju je pronašao, iz škole izlazi kao naučnik koji je svojom matematičkom teorijom doslovce okrenuo naopačke ekonomske teze koje su se dugi niz godina smatrale za nezamenljive. Međutim, iza genijalnog uma skriven je mentalni poremećaj, s kojim junak mora da se izbori.
„Igra kodova” je priča o matematičkom geniju koji je zahvaljujući svom talentu pomogao da se skrati Drugi svetski rat i na taj način spasio hiljade ljudskih života. U zimu 1952. godine, britanska policija dobija dojavu o provali u domu profesora matematike i kriptoanalitičara Alana Tjuringa (Benedikt Kamberbač). Međutim, umesto počinoca u lisicama odveli su samog Tjuringa, koji je bio optužen za seksualne prestupe, te ga je očekivalo suđenje. Gotovo niko od učesnika nije znao da se radi o ratnom heroju, koji je zajedno sa timom dešifrovao legendarnu nemačku mašinu „Enigmu”.
U filmu „Frida” pratimo uzbudljivu životnu priču poznate i ekscentrične meksičke slikarke Fride Kalo, čiji lik tumači Selma Hajek. Frida Kalo je proživela buran život pun boli, ljubavi i skandaloznih ljubavnih afera. U istoriju se nije upisala samo kao umetnica, već i kao seksualna i politička revolucionarka vrele južnjačke krvi.
Ovo je priča o tome kako su dva moderna vizionara Bil Gejts i Stiv Džobs promenili svet. Sukobom titana u kompanijama „Microsoft” i „Apple Computers” otpočinje beskompromisna trka razvoja tehnologije. Od studentskog doma do fotelje direktora, njihov život nikada nije bio idiličan, ali nije bio ni najmanje monoton.
Ukoliko ste ljubitelj kvalitetnog biografskog filma, a ovi se filmovi do sada nisu našli na vašoj listi za gledanje, smatramo ovaj izbor odličnom prilikom da upotpunite svoju listu.