Najbolji kaubojci svih vremena – 22 filma vestern žanra

Kauboji, konji, revolveri, vozovi, prašina, kaktusi, mamuze, šeširi… Ako uz to dodate velikane kinematografije poput Džesija Džejmsa, Doka Holideja, Buča Kasidija, Garija Kupera, Džona Vejna, Hemfrija Bogarta, Lija Van Klifa i neprikosnovenog Klinta Istvuda dobijate jedan od najpopularnijih filmskih žanrova svih vremena - vestern!

Foto: The Good, the Bad and the Ugly/screenshot

Vestern predstavlja kulturu, predstavlja sistem vrednosti, predstavlja vrlinu. Zato je i nemoguće rangirati njegove izdanke. Ne možete odabrati film, ili pet, ili deset, ili sto filmova i reći: "Ovo su najbolji vestern filmovi ikada". To je subjektivna stvar, i svakog ljubitelja će privući različite stvari.

Zato ih nećemo rangirati, već samo navesti dela koja ljubitelji filmova ne smeju da propuste.

Poštanska kočija (1939) 

Prvi vestern Džona Forda u kome smo čuli zvuke pucnjave i glas glumaca. Osim što je označila rediteljev prelazak sa nemih na zvučne filmove, "Poštanska kočija" je od Džona Vejna, do tada glumca u filmovima B kategorije, napravila veliku zvezdu. Uz ovaj film je i putovanje kroz "neprijateljsku" teritoriju naseljenu Indijancima dobilo sasvim novo značenje, ali je glavni negativac u filmu ipak belac, gle čuda – pohlepni bankar!

Crvena Reka (1948)

Opet Džon Vejn, i to u prvoj saradnji sa Hoksom. Ovoga puta igra stočara koji prevozi stoku, dok se istovremeno svađa sa usvojenim sinom oko vlasništva. Scenario je napisan na osnovu priče "The Chisholm Trail", a pravo je uživanje gledati Vejna i Montgomerija Klifta kako se nadmeću u ulogama oca i sina. Džoan Dru našla se u ulozi žene rastrzane između dva muškarca. Tipično za vesterne.

Tačno u podne (1952) 

Gari Kuper igra dugogodišnjeg šerifa koji namerava da se povuče iz posla na dan svog venčanja, i da sa ženom, igra je Grejs Keli, napusti grad i započne novi život. Radnja filma smeštena je u jedno nedeljno jutro, a ceo film prikazuje realno vreme događaja. Kuper je dobio Oskara i ponovo se vratio u uspešno glumačko sedlo, a Keli, kojoj je ovo bio tek drugi film, krenula je krupnim koracima ka zvezdama.

Čovek iz Laramija (1955) 

Jedan od, bez sumnje, vrhunskih reditelja ovog žanra, Man je snimio pet vestern filmova sa Džejmsom Stjuartom. U svakom od njih Stjuart igra likove koji prolaze kroz poniženje i osudu ne bi li se na kraju suočili sa ljutim protivnicima. Ovoga puta, Stjuart je misteriozni Vil Lokhart koji snabdeva robom vlasnicu jedne prodavnice u Koronadu, gradu izolovanom usred teritorije Apača. Problema u papertyper njegovom životu ne manjka... Osim filma za pamćenje, tu je i istoimena naslovna numera  koja je obeležila jednu epohu.

Voz u 3:10 za Jumu (1957) 

Još kao student na Stenfordu, Dejvs je vreme provodio u rezervatu Navaho, da bi tokom pedesetih godina XX veka snimio nekoliko vesterna, među kojima se ističe upravo ovaj. Radnja filma vrti se oko siromašnog farmera Dena Evansa koji se prijavljuje da bude u svojevrsnom obezbeđenju voza za Jumu, kojim putuje zloglasni odmetnik Ben Vejd.

Film je dobio i rimejk iz 2007. godine koji je izuzetno dobro prihvaćen, i danas izuzetno cenjen među ljubiteljima vesterna. 

Pucnjava popodne (1962) 

Smešten zapadno od Misisipija, drugi film čuvenog "Krvavog Sema" nije zabeležio uspeh prilikom premijere, ali je vremenom stekao kultni status. Iako na izmaku karijere, glumci Rendolf Skot i Džoel Mekre briljiraju u ulogama bivših "ljudi od zakona" koji završavaju poslednji zadatak. 

Vrata raja (1980)

Radnja filma smeštena je u 19. veku u Vajomingu, a inspirisana je ratovima okruga Džonson koji su osvetlili velike klasne i etničke tenzije na američkom zapadu. Čimino je napravio neverovatnu metaforu za Ameriku u devetnaestom veku, vizuelno raskošnu, snimljenu za sva vremena. Međutim, tokom prvog prikazivanja film je bio sasečen od strane kritike.

Neoprostivo (1992) 

Kako je vreme odmicalo, popularnost vesterna je varirala, ali je svako malo publiku i kritiku i dalje osvajala po koja kaubojska priča. Tako je početkom devedesetih Istvud snimio film koji je osvojio brojne nagrade, ali i podsetio publiku na čari vesterna. U centru radnje je nekadašnji revolveraš Bili Mani koga pozamašna nagrada mami da ostavi miran život i ponovo se lati oružja. Čast, samopoštovanje i niz etičkih dilema uklopljeni su u film koji je Istvud posvetio Donu Sigelu i Serđu Leoneu.

Poslednji vestern Klinta Istvuda mu je pored velikog bioskopskog uspeha, doneo i Oskara za najbolji film i režiju. 

U sedlu sa đavolom (1999) 

Još jedan film "zapadno od Misisipija", smešten u osvit građanskog rata. Lik sina nemačkog imigranta oživeo je Tobi Megvajer, koji odlučuje da se sa svojim najboljim prijateljem priključi južnjačkim gerilcima Bušvakerima. Li je doslovce ućutkao kritičare koji su tvrdili da ne ume da režira akcione scene. Ovo je verovatno poslednji veliki vestern dvadesetog veka, dok bi "Planina Broukbek" označila verovatno prvi značajni vestern dvadeset prvog veka.

Kukavičko ubistvo Džesija Džejmsa od strane Roberta Forda (2007)

Priča o čuvenom odmetniku Džesiju Džejmsu i njegovom prijatelju i kasnije ubici Robertu Fordu je najbolje ostvarenje u ovom žanru u poslednjih dvadeset godina. Urađen po knjizi istoimenog naslova, film pruža svež pogled na stare mitove divljeg zapada, kao i na još uvek aktuelne fenomene slave i popularnosti.

Mekejb i gospođa Miler (1971)

Poznati režiser Robert Altman je sa svojim filmova 70-ih rekonstruisao kanone tradicionalnih žanrova i stvorio nešto potpuno novo i originalno, a film Mekejb i gospođa Miler zauzima počasno mesto među njima. Sa Vorenom Bitijem u ulozi smotanog preduzetnika Džona Mekejba koji otvara javnu kuću u malom rudarskom gradu, vestern je dobio još jednu netipičnu herojsku figuru i priliku da istražuje teme koje prevazilaze ograničenja ovog žanra.

Buč Kesidi i Sandens Kid (1969)

Nezaboravni Pol Njumen i Robert Redford se nalaze u naslovnim ulogama kao par odmetnika od zakona u ovom zabavnom filmu s kraja 60-ih. Može se reći da je Buč Kesidi and Sandens Kid svojevrsna preteča tzv. "par drugara" filmova koji će biti popularni narednih decenija.

Šejn (1953)

Standardna vestern priča o usamljenom misterioznom jahaču koji na svom putu upoznaje porodicu doseljenika koja ga prihvata oberučke i biva uvučen u konflikt između njih i ljudi koji hoće da im na silu preotmu zemlju, nikad nije bolje izgledala nego u ovom filmu.

Divlja horda (1969)

Svakako najkrvaviji film na listi, koji je redefinisao žanr vesterna (a i holivudski film uopšte) uključivanjem u njega, za to vreme neverovatne količine nasilja i prikazivanjem surovije strane američkog mita.

Tačno u podne (1952)

Specifičnost ovog filma je što se dešava u realnom vremenu tako da je trajanje filma istovremeno i proteklo vreme u samom filmu. Gari Kuper kao pripadnik zakona Vil Kejn, prinuđen je da se u gradu uplašenog stanovništva sam suoči sa bandom ubica i to na dan kada je trebao da napusti svoj položaj i preseli se u drugo mesto.

Tragači  (1956)

Džon Ford i Džon Vejn su proveli celokupnu karijeru snimajući vesterne. "Tragači" stoje kao kulminacija njihovog zajedničkog rada. Priča o veteranu Američkog građanskog rata Itanu Edvardsu koji je u potrazi za svojom rođakom otetom od strane indijanskog plemena Komanči, poslužila je kao inspiracija za mnoge poznate režisere tzv. novog Holivuda 70-ih i 80-ih godina prošlog veka.

Dobar, loš, zao (1966)

Legendarni italijanski režiser se već dva puta uspešno oprobao u ovom žanru pre nego što je snimio ovaj film, ali i pored neospornih kvaliteta tih ostvarenja, upravo će ovaj film ostati zapamćen kao njegovo remek delo, a po nama i kao najbolji vestern ikada. Klint Istvud kao „čovek bez imena“ je mnogima prva asocijacija na filmskog kauboja, ali ne treba zaboraviti i veliki doprinos ostalih glumaca (Li Van Klif, Eli Valah), kao i nezaboravnu muziku Enija Morikonea.

Za šaku dolara (1964)

Prvi u nizu "dolar trilogije" je "Za šaku dolara". Tipičan muški vestern, puno pucnjave, mrtvih, tuče, prašine i šmekerskih pogleda Klinta Istvuda. On tumači „čoveka bez imena“ koji stiže u gradić u kome vladaju dve zaraćene porodice, Rohos i Bakster.

Klint sarađuje sa obe porodice "za šaku dolara", sa ciljem da zaradi, međutim kada otkrije da Ramon Rohos (Đan Marija Volonte) drži u zatočeništvu prelepu Marisol, čiji muž i sin žive u gradu, on odlučuje da ispravi tu nepravdu i u velikom stilu on to i uspeva. Za prave ljubitelje dobrih pucačina, jedna kultna scena iz ovog filma…

Za dolar više (1965)

Ovo mu dođe kao neki nastavak, ali jedine tri stvari koje su zajedničke filmu „Za dolar više“ i filmu „Za šaku dolara“ su fenomenalni trio –režija Serđo Leone, muzika Enio Morikone i glavni baja Klint Istvud. Njegova uloga i u ovom filmu je slična, ovde, on je popularni "lovac na glave", zarađuje tako što face sa poternica privodi pravdi, zemaljskoj ili nebeskoj.

Bilo jednom na divljem zapadu (1966)

Tandem Serđo Leone i Enio Morikone predstavlja dobitnu kombinaciju. Glavna uloga je poverena Čarlsu Bronsonu, on igra lika koji svira usnu harmoniku, pa ga tako i zovu – Harmonika. On se po izlasku iz voza susreće sa zasedom na stanici, gde ga čekaju tri plaćenika koje je poslao Frenk (Henri Fonda). U izuzetno napetoj sceni jedan od revolveraša konstatuje kako su poveli jednog konja manje, na šta mu Harmonika odgovara da su poveli dva konja više…

Blago Sijera Madre (1948)

Protagonisti priče su trojica "gringosa", tri Amerikanca koji kreću u potragu za blagom koje je zakopano u planinama Sijera Madre. Njima na putu stoje brojni banditi, nemilosrdna federalna policija, a na kraju će se ispostaviti i jedan od njih.

Film sa dosta preokreta prati potragu po Meksičkim pustinjama gde za blagom jure Fred Dobs (Hemfri Bogart), Hauard (Valter Hjuston) i Bob Kurtin (Tim Holt). A kao i u svakoj poteri za zlatom, i u ovoj dominiraju nasilje, pohlepa i prevara…

Čovek zvani hrabrost (1969)

Čovek zvani hrabrost je vestern Henrija Hataveja iz 1969. U glavnoj ulozi je Džon Vejn. Film je adaptacija istoimenog romana Čarlsa Portisa. Film je jedinstven i po tome što je glavni lik devojčica, što ovom vesternu daje sasvim novi smisao, a likovi koji su sa njom u poteri predstavljaju dve najtvrdokornije suprotnosti… Film je dobio i rimejk 2010. godine. U verovoj verziji braća Koen su glavne uloge poverili Džefu Bridžisu i Metu Dejmonu.