Saznajte koji domaći film je bio najpopularniji u godini vašeg rođenja

IZVOR: espreso.rs | UTORAK, 13.11.2018 | 16:35

Zabava

Vreme i društvo u kojem smo se rodili bitno utiče na to kakva ćemo ličnost postati. A precizan dokument o ovome je kinematografija, odnosno atmosfera koja provejava kroz popularne filmove određenog vremena.

Foto: Youtube/screenshot

Da li ste ikad razmišljali o tome kako je izgledalo naše društvo, kako je izgledao svet, one godine kad ste se rodili. Pokušali smo da ne diskriminišemo, pa smo uzeli u obzir sve koji imaju između 7 i 70 godina!

1947. Slavica

Romantika u vreme rata: Slavica, siromašna devojka i Marin, mladi ribar, zaljubljeni su, ali nailaze na osudu društva zbog klasnih razlika. Kad se podigne ustanak protiv italijanskih fašista, njih dvoje se pridružuju partizanima i predaju im tek sagrađeni brod. Slavica gine, a U jednoj bici na moru, Slavica gine, a njihov brod dobija ime po njoj. U ovom filmu Vjekoslava Afrića naslovnu ulogu igra predivna Irena Kolesar.

1948. Sofka

Muziku za ovaj film napisao je Stevan Hristić, a scenario Aleksandar Vučo. Samo ovo dovoljno svedoči o njegovoj vrednosti.

Da bi zaustavila propast porodice, mlada i lepa Sofka pristaje da se proda, i da bude žena maloletnog sina bogatog trgovca. Sofkin muž se ne slaže sa ovom odlukom, jer ne može da je shvati. U filmu Radoša Novakovića naslovnu ulogu igra Vera Gregović.

1949. Barba Žvane

Još jedan film Vjekoslava Afrića, o borbi partizana u Istri. Glavni junak je Barba Žvane, lukavi seljak (igra ga Dragomir Felba), koji preko neprijateljske teritorije vodi stoku gladnim partizanima.

1950. Čudotvorni mač

Jugoslovenski „Game of Thrones“ od pre 67 godina. U filmu Vojislava Nanovića Rade Marković postao je glumac o kome je govorila cela nacija. Priča je bazirana na poznatoj legendi o Baš Čeliku. Ima tu i veštica, i vitezova, i svega… Topla preporuka za gledanje.

1951. Kekec

Najpoznatiji dečji film u SFRJ. U ostvarenju Jože Barlea Matija Barl igra naslovnu ulogu, hrabrog dečaka Kekeca. U jugoslovenskim Alpima (da, imali smo i to), odigrava se prava drama sa dobrim dedom Kosobrinom i zlim usamljenikom Bedancom. Hrabri Kekec spašava Kosobrina, ali ga Bedanc hvata. I tu počinje prava drama…

1952. Hoja! Lero!

Potpuna dominacije Vjekoslava Afrića u posleratnim godinama, zar ne? Radnja izvanrednog filma neobičnog naziva „Hoja! Lero!“ dešava se u doba starih Slovena, a sve se vrti oko devojke Voljenke, najlepše u plemenu, i njene ljubavi sa Daliborom.

1953. Daleko je sunce

Snimljen po romanu Dobrice Ćosića, u režiji Radoša Novakovića, ovaj film se bavi sudbinom partizanskog odreda koji se bori sa Nemcima. Gvozden, seljak iz kraja koji je pod napadom, ne želi da se povuče pred neprijateljem. Kako bi se očuvala disciplina, Gvozdena osuđuju i streljaju, na licu mesta…

1954. Sumnjivo lice

U filmu koji je režirala prva srpska rediteljka, Soja Jovanović, i Predrag Dinulović, glume Ljiljana Krstić, Ljuba Tadić, Bata Paskaljević, Mića Tomić, Mihajlo Viktorović, Olivera Marković, Tamara Miletić, Rade Marković… Prva liga, zar ne? Još kad se snima po tekstu Branislava Nušića… Ne može da bude loše.

1955. Lažni car

Prvi dugometražni igrani film u istoriji Crne Gore. Po scenariju legendarnog Ratka Đurovića igraju isto toliko legendarni Raša Plaović i Rade Marković. Tema filma je život (i smrt) jedne od najintrigantnijih figura u istoriji Evrope, „lažnog cara“ Šćepana Malog.

1956. Ne okreći se, sine

Film Branka Bauera koji je brzo ušao u narod. Rađen na osnovu dela Arsena Diklića, jedan od najoriginalnijih partizanskih filmova. Inženjer Neven Novak beži iz voza za Jasenovac, i pokušava da spasi sina Zorana, dečaka koji je u ustaškom dečjem domu indoktriniran ustaškom ideologijom. Kad dečak sazna da mu je otac partizan, odbija da ide s njim i počinje da ga mrzi.

1957. Pop Ćira i pop Spira

U režiji Soje Jovanović, remek-delo Stevana Sremca dobilo je vrhunsku ekranizaciju. Film traje kratko – 81 minut, ali za otprilike toliko postao je neverovatno popularan u celoj bivšoj državi.

1958. Gospođa ministarka

Recept sa „Popom Ćirom i popom Spirom“ je uspeo, pa je već sledeće godine publiku u SFRJ očarala ekranizacija „Gospođe ministarke“ Branislava Nušića. U režiji Žorža Skrigina (jedan od najfascinantnijih likova u istoriji SFRJ, potražite ga na Guglu) glavnu ulogu igra Marica Popović.

1959. Vlak bez voznog reda

Remek-delo mnogo osporavanog Veljka Bulajića (svejedno je čovek genije, ma šta mu ko zamerao). Njegov prvi film, moguće i najbolji. Radnja prati konvoj siromašnih seljaka koji se posle velikog rata sele iz siromašnih krajeva na bogati sever, nadajući se boljem životu. Svakako da je zvezda filma Stole Aranđelović. „Vlak bez voznog reda“ nagrađen je na filmskom festivalu u Puli Velikom Zlatnom arenom za najbolji film, Zlatnom arenom za scenario i nagradom publike „Jelen“. Apsolutna preporuka, ko nije gledao.

1960. Ljubav i moda

Film koji je „zarazio“ celu generaciju i isklesao put kojim će se kretati mladi 60-tih godina. Film se bavi poduhvatom grupe studenata koji organizuju modnu reviju, kako bi zaradili novac za održavanje aero-smotre. U filmu Ljubomira Radičevića glume Mija i Čkalja, ali glavna zvezda i idol svih devojaka u SFRJ postala je neverovatna Beba Lončar.

1961. Dvoje

Ove godine je snimljeno čak 30 dugometražnih igranih filmova u Jugoslaviji (zemlja je bila u velikom usponu, kao i njena umetnost). Nešto ranije počinje snimanje serija filmova koji ne ulepšavaju realnost života u SFRJ, nego ga prikazuju onakvog kakav zaista jeste. Ovaj niz filmova nazvan je „crni talas“, a jedan od ranijih (i jedan od najboljih) je „Dvoje“ Aleksandra Saše Petrovića, sa Bebom Lončar i Mihom Balohom u ulozi ljubavnika Jovane i Mirka.

1962. Zvižduk u osam

Ok, rekli smo najpopularniji, ne najbolji. Iako je te 1962. snimljeno dosta boljih filmova, „Zvižduk u osam“ Save Mrmka lansirao je Đorđa Marjanovića u orbitu, među zvezde. Ova muzička komedija bila je prva svoje vrste u kinematografiji SFRJ, i uspela je da uđe u srca mase koja ju je sa oduševljenjem gledala sledećih 20-tak godina.

1963. Desant na Drvar

Jedan od ključnih partizanskih filmova. U režiji Fadila Hadžića, po scenariju Bore Ćosića, oživljava se jedna od najbitnijih scena iz 2. svetskog rata na Balkanu – neuspeli pokušaj da se ubije Josip Broz Tito. Glavne uloge igraju neponovljivi Ljubiša Samardžić i Pavle Vujisić.

1964. Put oko sveta

Godina kad je u živote Jugoslovena na velika vrata ušao Čkalja, kao Jagodinac Jovanča Micić, putnik oko sveta Branislava Nušića. Soja Jovanović je omogućila Čkalji da prikaže sav svoj raskošni glumački talenat, a posle ovog filma je postojao samo jedan bog jugoslovenske komedije. Čkalja forever.

1965. Tri

6. aprila 1941. nacisti su napali Jugoslaviju. Miloš (Bata Živojinović) se na početku rata, u toku rata, i na kraju Velikog rata, na tri različita načina susreće sa smrću. U genijalnom filmu Aleksandra Saše Petrovića, pisanom po motivima tekstova Antonija Isakovića, sav glumački dar Bate Živojinovića na raspolaganju je pravim ljubiteljima filmske umetnosti.

1966. Orlovi rano lete

Ekranizacija romana Branka Ćopića, jednog od velikih pisaca Jugoslavije, poverena je Soji Jovanović. Film je postigao veliki uspeh, a nezaboravne uloge Dragutina Dobričanina Gute, Miodraga Petrovića Čkalje, Ljubiše Samardžića i Bate Paskaljevića ušle su u narod.

1967. Skupljači perja

Godina kad su snimljeni Skupljači perja Aleksandra Petrovića bila je godina apsolutnog trijumfa jugoslovenskog filma. Pored jednog od najboljih filmova u svetu te godine, „Skupljača“, te 1967. su u SFRJ snimljeni i Buđenje pacova i Kad budem mrtav i beo Živojina Pavlovića, Jutro Puriše Đorđevića, Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT Dušana Makavejeva, Divlje seme Vojislava Rakonjca… Barem 6 filmova koje bi poželela bilo koja kultura na svetu. Velika zemlja, velika umetnost.

1968. Višnja na Tašmajdanu

Ključne 1968. najpopularniji film u SFRJ bio je ljubavna priča Višnja na Tašmajdanu reditelja Stoleta Jankovića. Stole je napisao i scenario za ovaj film, zajedno sa Sinišom Pavićem, kome je ovo bio filmski prvenac. Ko još nije gledao film, glavna uloga je proslavila Nedu Arnerić.

1969. Bitka na Neretvi

Najskuplji film u istoriji Jugoslavije. Veljko Bulajić je imao na raspolaganju sve pare i resurse da napravi pravi ratni spektakl. Ma šta ko mislio, to je i napravio. Plakat za ovaj film napravio je Pablo Pikaso, a jedini razlog što „Neretva“ nije dobila Oskara je taj što je dolazila iz komunističke zemlje, pisali su mnogi. U Jugoslaviji ga je videlo (samo te godine) oko 5 miliona ljudi, a u svetu više od 350 miliona. Buljajić je upravljao najboljim glumcima koje su u tom trenutku imali Jugoslavija i svet: Orson Vels, Sergej Bondarčuk, Jul Briner, Milena Dravić, Boris Dvornik, Kurt Jirgens, Franko Nero, Ljubiša Samardžić, Oleg Vidov, Bata Živojinović, Pavle Vuisić…

1970. Burduš

Burduš, Rajko i Cane, trojica siromašnih muzikanata, postaju poznati i bogati, zahvaljujući TV seriji, ali ih to košta prijateljstva… Ovo je scenario filma „Burduš“, koji je snimio Mića Popović, na osnovu superpopularne serije „Muzikanti“.

1971. WR Misterije organizma

Malo iskakanje iz naše liste, budući da je film u Jugoslaviji prikazan tek 1986, posle skidanja zabrane duge 15 godina. Remek-delo Dušana Makavejeva bavi se sudbinom psihoanalitičara Vilhelma Rajha, pitanjima buržoazije, seksa, ali i sudbinom mlade kozmetičarke koja se zaljubi u svetskog šampiona u klizanju na ledu… Kome to nešto znači, himnu za film je napisao Bulat Okudžava (topla preporuka za slušanje). Kad je film cenzurisan, Makavejev je izjavio „ja ne želim da stranci moj film prikazuju kao film koji je jugoslovenska cenzura zabranila“. U glavnoj ulozi briljira Milena Dravić.

1972. Valter brani Sarajevo

Film koji je stekao kultni status u Kini i doneo Bati Živojinoviću globalnu slavu. U filmu Hajrudina Krvavca romantizovana je biografija Vladimira Perića, narodnog heroja i jednog od organizatora odbrane Sarajeva od nacista.

1973. Paja i Jare

Da li znate da je ovaj megapopularni film režirao Milo Đukanović? Ne, naravno, onaj Milo Đukanović, nego jedan drugi. Postojalo je vreme kad su umetnici bili bitniji od političara. Elem, Pavle Vuisić i Čkalja repriziraju svoje uloge kamiondžija u filmu, ovog puta u novim avanturama koje su decenijama zabavljale Jugoslovene. I buduće četnike, ustaše, balije…

1974. Otpisani

Još jedan film koji je „rasturio“, a pravljen je posle velikog uspeha serije. Voja Brajović i Gaga Nikolić kao Tihi i Prle bore se protiv Nemaca u Beogradu. Gestapo im pravi najveće probleme, ali oni Gestapou prave još veće.

1975. Atentat u Sarajevu

Još jedan biser Veljka Bulajića. Film se bavi, naravno, ubistvom Franca Ferdinanda, a ol-star ekipu glumaca predvode Kristofer Plamer, Maksimilijan Šel, Irfan Mensur, Branko Đurić…

1976. Povratak otpisanih

Kraj je rata uskoro i Prle i Tihi dobijaju zadatak da se probiju u Beograd. Gestapo i specijalna policija ih tamo spremno čekaju, uvereni da će ovog puta da ih uhapse… Ovo je zaplet nastavka „Otpisanih“, nazvanog „Povratak otpisanih“. Otprilike sve u ovom filmu je kako treba, i svi koji ga nisu pogledali trebalo bi da to urade. Genijalna muzika. Genijalni Stevo Žigon, umetnik i intelektualac svetskog kalibra.

1977. Lude godine

Prvi u seriji od 10 filmova koji su kasnije postali poznati kao „Žikina dinastija“. U režiji Zorana Čalića pratimo ljubav Marije i Bobe… Ma šta pišemo, verovatno ste 10 puta gledali ovaj film. Što zbog Marije i Bobe, što zbog Gidre Bojanića…

1978. Boško Buha

Boško Buha je bio dečak čija porodica je 1941. pobegla od ustaškog terora iz svog doma u Virovitici. Dve godine kasnije, ubili su ga četnici, kad im je upao u zasedu. Bilo mu je 17 godina. Između tih događaja, postao je jedan od simbola rata na Balkanu, dete-heroj koji je živeo tragično, tako i završio, ali je ipak doneo slobodu deci koja su došla posle njega. Ovde je u film ušao i Dragan Bjelogrlić, toliko treba pomenuti. Naravno, nezaboravna je pesma Olivera Dragojevića, uz koju suze same teku niz obraze.

1979. Nacionalna Klasa

Jedan od najpopularnijih filmova u istoriji Jugoslavije. Kad je Dragan Nikolić umro, mnogi su napisali „umro je Flojd“. Režiju i scenario potpisuje Goran Marković, a u filmu se pojavljuju najveća imena jugoslovenskog glumišta. Replike iz ovog filma i danas, skoro 40 godina kasnije, žive u narodu…

1980. Ko to tamo peva?

Možda i najprepoznatljiviji film svih vremena, za sve koji su živeli u SFRJ. Koliko smo svi samo puta putovali s „firmom Krstić“, u Beograd koji nije ni znao šta ga uskoro čeka… Jedno od nekoliko istinskih remek-dela koje nam je podarila naša kinematografija, koje je u isto vreme uspelo da dostigne nacionalnu popularnost. Komercijalni trijumf Slobodana Šijana.

1981. Banović Strahinja

Epski film, u svakom smislu te reči. Gluma Dragana Nikolića, Radeta Šerbedžije, Franka Nera, Sanje Vejnović… Gube se reči. Na žalost svih nas, poslednji film koji je snimio genijalni Vatroslav Mimica. Jedan od onih retkih filmova koje možete gledati bezbroj puta, i uvek naći neko novo značenje…

1982. Maratonci trče počasni krug

U godini koja nam je dala vrhunske i megapopularne fimove (Variola Vera, Živeti kao sav normalan svet, Tesna koža…) ipak je jedan film bio popularniji od ostalih. Možda i najpopularniji ikad. Šijanovi „Maratonci“ imaju onaj kvalitet koji čini da ih svaka nova generacija iznova gleda i citira…

1983. Balkan ekspres

Bend sitnih lopova i prevaranata luta po Srbiji pre i za vreme rata. U njihovim životima dolaskom okupatora mnogo toga se menja… Branko Baletić režira, a Dragan Nikolić, Bora Todorović i Tanja Bošković predvode…

1984. Balkanski špijun, Varljivo leto 68.

Ovde ćemo napraviti izuzetak, pa ćemo staviti dva filma, koja su podjednako zaživela među ljudima.

Balkanski špijun, sa nezaboravnim Batom Stojkovićem, govori o sudbini bivšeg staljiniste, koji svoje postere i traume čuva u podrumu… Sve je u njegovom životu crno-belo, i tajni nema. Replike iz ovog filma decenijama su bile „glavne fore“ među mladima…

Varljivo leto 68. i ponovo Bata Stojković, ovog puta u ulozi rigidnog oca koji velikih problema ima sa vaspitanjem svog sina (Slavko Štimac), kojeg otkrivanje seksualnosti uvaljuje u razne nevolje…

1985. Otac na službenom putu

Emir Kusturica i Abdulah Sidran su napravili film o dečaku, koji veruje u priču svoje majke da mu je otac otišao „na službeni put“. U stvari, Meša (Miki Manojlović) je uhapšen, a njegova porodica je u velikim problemima. Film je osvojio Zlatnu palmu, bio kandidat za Oskara, a osvojio je i srca publike u Jugoslaviji.

1986. Lepota poroka

U genijalnom filmu Živka Nikolića stari običaji susreću se sa novom civilizacijom, punom nezamislivih stvari, okrenutom profitu, prevari, lažima… U ovom sudaru nevinost je osuđena na propast… Maestralni Petar Božović ostvario je jednu od uloga karijere.

1987. Oficir s ružom

Nije bilo devojke koja te 1987. godine nije otišla da vidi film „Oficir s ružom“, zbog Žarka Lauševića, naravno. Kad se pročulo o sceni u kadi, i muškarci su nagrnuli u bioskope. Partizanski oficir se zaljubljuje u Matildu, udovicu bogatog muža… Rasplet je tragičan…

1988. Dom za vešanje

Kusturičina fascinacija Romima pretočena je u metaforu života, kroz priču o vanbračnom detetu vojnika i Romkinje. Film je doživeo veliki uspeh u Jugoslaviji, gotovo da nije bilo onih koji ga nisu pogledali.

1989. Boj na Kosovu

Realno film je obeležio ovu godinu, kao i nacionalistička euforija koja se polako razvijala u (skoro) celoj Jugoslaviji. Jaz u kvalitetu i smislu između ovog filma i svih koje ste dosad videli na ovoj listi akuratno je najavio šta nas čeka u godinama koje će uslediti…

U istoj godini snimljeni su Poslednji krug u Monci, Iskušavanje đavola, Kuduz, Sabirni centar, Kako je propao rokenrol…

Svi smo zajedno otišli ovim prvim, širim putem.

1990. Hajde da se volimo 3

Zemlja je već bila pred raspadom, i to se odrazilo i na produkciju filmova. Te 1990. nije snimljen nijedan koji je ostao u sećanju svih nas, a najpopularnija je bila jeftina komedija sa Lepom Brenom u glavnoj ulozi, Hajde da se volimo, i to još 3. deo. Reditelj je Stanko Crnobrnja. Jeftini zaplet ovog filma, baziran na Velikoj prevari, uskoro će postati i jeftini zaplet života svih u bivšoj SFRJ.

1991. Virdžina

15-godišnja Marta Keler je 1991. godine postala heroina nacije koja nestaje. Poslednji film jedne ere gledali smo dok su se negde u daljini, a zatim sve bliže i bliže, čuli pucnji… Režiser ovog filma je Srđan Karanović, verovatno najveći živi reditelj koga imamo, koji se, zgađen svime što se dešava, već decenijama ne pojavljuje u javnosti.

1992. Mi nismo anđeli

Ono što je Kusturica bio za 80-te, Srđan Dragojević je za 90-te (kad je reč o popularnosti filmova). U ovom filmu su uspostavljeni novi standardi (po kojima su snimani svi domaći filmovi u narednih 25 godina, sa pretenzijom da budu „smešni“), kao i osovina Kojo-Cvijanović, koja je kulminirala prošle godine u filmu „Stado“.

1993. Tri karte za Holivud

Ubedljivo najpopularniji film ove ratne godine, priču o trojici dečaka, koji u totalitarnom ambijentu maštaju o putu u Holivud, režirao je Božidar Nikolić, jedan od zanimljivijih likova u domaćoj kinematografiji.

1994. Vukovar, jedna priča

Film koji nas uči tome da se istorija ponavlja, da mi nikad ništa ne učimo iz nje, i da se sve uvek slama preko leđa običnih ljudi. Priča o ljubavi Srbina i Hrvatice, o propasti porodice, države, naroda… Boro Drašković potpisuje režiju. Pogledajte i njegov film „Život je lep“, koji nije na ovoj listi najpopularnijih (ali je među najboljima).

1995. Podzemlje

Kusturica je posle 7 godina odsustva snimio „domaći film“, koji se bavio, naravno, raspadom Jugoslavije. Ko god da ga gleda, film ostavlja gorak ukus u ustima (iz različitih razloga). Film je skup, dugačak i gledljiv. Bio je veoma popularan.

1996. Lepa sela lepo gore

Dragojevićevo viđenje istog rata koji je Kusturica obradio godinu ranije. Iz filma su u narodu ostale mnoge replike, neke od njih se i dan danas koriste kad neko hoće da bude duhovit u društvu.

1997. Ptice koje ne polete

Pravo čudo od filma. Jer Petar Lalović, genije, podario nam je jednu pravu, vrednu, ljudsku priču, u vremenu kad su dominirali „smešni“ i „pametni“ filmovi (čiji autori se jako naljute na bilo koga ko im kaže da nisu ni smešni ni pametni), i ta priča je postala najpopularniji film ove godine u onom što nam je ostalo od zemlje.

1998. Rane

Film Srđana Dragojevića o stvaranju novog sistema vrednosti na ovim prostorima. Prvi put su on i Kusturica (Crna mačka, beli mačor) iste godine snimili film, i Dragojević je odneo pobedu.

1999. Belo odelo

Koliko je ovo teška godina za sve nas bila, najbolje pokazuje činjenica da je najpopularniji film bio „Belo odelo“ Lazara Ristovskog.

2000. Tajna porodičnog blaga

Da može gore od 1999, dokazuje 2000. godina, kad je najpopularniji film bio „Tajna porodičnog blaga“, u kojem su nas „zabavljali“ Tika Špic i Bata Đoša.

2001. Munje

Novi senzibilitet, nove „fore“, poneko novo lice na filmu… Ovo je „Munjama“, ali i sa „Tri palme“ i „Kengurom“ u domaću kinematografiju doneo Radivoje Andrić, reditelj ovog popularnog filma.

2002. Država mrtvih

Iskoristićemo činjenicu da mi pišemo ovaj tekst, pa ćemo na mesto najpopularnijeg filma 2002. godine ubaciti verovatno najnepopularniji. Poslednji film velikog umetnika Živojina Pavlovića, koji je posle njegove smrti dovršio Dinko Tucaković, marketinški skoro da i nije ispraćen, snimanje i produkciju pratila je serija smrti glavnih aktera, a premijera je održana u polupraznom bioskopu.

Ko želi da spozna šta se zaista dešavalo 90-tih, kako se raspala država, i kako se formirala nova ološ-elita, neka pogleda ovaj film.

2003. Jagoda u supermarketu

U mršavoj godini za filmove Srđan Todorović, Branka Katić i pitka priča o kasirki i incidentu u supermarketu u kojem učestvuje bivši specijalac i taoci, bili su dovoljni da ova produkcija Emira Kusturice ponese naziv najpopularnijeg ostvarenja.

2004. Kad porastem, biću Kengur

– Ovo je smešan i veseo film o beznađu. To nije ono veliko, filozofsko beznađe ruskih pisaca ili Weltschmertz, nego ovo naše, svakodnevno, domaće beznađe koje svi jako dobro poznajemo – rekao je o svom filmu Radivoje Andrić (ili Srđan Dragojević B). U svojoj suštini, nastavak „Munja“. Doživeo priličnu popularnost.

2005. Ivkova slava

Ko se rodio pre 12 godina, treba da zna da je najpopularniji film te godine bio „Ivkova slava“ Zdravka Šotre.

2006. Karaula

Prvi „jugoslovenski film“ snimljen posle raspada Jugoslavije. Režirao ga je Rajko Grlić, na njemu su radile ekipe iz svih bivših republika, po romanu Anta Tomića, a glume Sergej Trifunović, Emir Hadžihafizbegović, Bogdan Diklić, Verica Nedeska i Igor Benčina.

2007. Klopka

Film Srdana Golubovića o mladom bračnom paru čiji život se pretvara u pakao kad otkriju da im je sin teško bolestan…

2008. Čarlston za Ognjenku

Pokušaj da srpski film zaprati savremene produkcijske trendove rezultirao je ostvarenjem koje je koštalo oko 4 miliona evra. I bilo je najgledaniji film te godine.

2009. Sveti Georgije ubiva aždahu