Netfliksov hit „Stanar“ je španski odgovor na korejskog „Parazita“

Glavni lik filma “Stanar” je Havijer (igra ga Havijer Gutjerez), nekad marketinški mag koji u doba digitalizacije svega i svačega gubi poslove i sve teže prodaje svoje staromodne ideje pa je tako prisiljen da ide na ponižavajuće intervjue za posao...

Foto: IMDb

Moderno filmsko doba obeležava nekoliko trendova: uz ekspanziju korejskog filma, uzlet američkih nezavisnih rediteljki, procvat iranske društvene drame, rađanje ambijentalnog horora, suočavamo se i s ekspanzijom modernog španskog trilera.

Ovaj je regionalni filmski žanr postao toliko popularan da filmski magazini već neko vreme slažu top-liste i preporuke.

U samom vrhu obično su filmovi “Živ zakopan” (“Buried”), “Nepoznati gost” (“The Invisible Guest”), “Skriveno lice” (“The Hidden Face”), “Koža u kojoj živim” (“The Skin I Live In”), a zanimljivo da se redovno na tim listama nalazi i sjajni argentinski triler “Tajna u njihovim očima” (“The Secret In Their Eyes”), koji je 2010. osvojio Oscar za najbolji strani film.

Na Netfliksu odnedavno imamo priliku da pogledamo dva (relativno) nova španska trilera. Prvi je “Platforma” (“The Platfom”) iz 2019., koji je svojom jezivom vizijom dehumanizacije kapitalizma u bliskoj budućnosti, ispričanom kroz sudbinu ljudi zarobljenih u uskom betonskom neboderu, u duhu ovogodišnjeg dobitnika Oscara “Parazita” nastavio kritiku potrošačkog društva i klasnih procepa.

Drugi je “Stanar” iz 2020. (“The Occupant”), koji se bavi savremenom kulturnom borbom koja iz seksualne sfere prerasta u klasno ratovanje – opet tema popularizovana zahvaljujući “Parazitu”. Netfliks ispravno smatra da postoji publika za tu vrstu filma.

Glavni lik “Stanara” je Havijer (igra ga Havijer Gutjerez), nekad marketinški mag koji u doba digitalizacije svega i svačega gubi poslove i sve teže prodaje svoje staromodne ideje pa je tako prisiljen da ide na ponižavajuće intervjue za posao.

Serija odbijenica i manjak prihoda učinili su svoje pa je sa suprugom i sinom luksuzni stan morao da zameni običnom rupom u radničkom delu Barselone što ga jako pogađa. Opsednut svojim starim životom pretvara se u sociopatu koji tajno ulazi u stari stan i provodi u njemu vreme, dok su novi stanari (mladi bračni par s ćerkama) van njega, pa već i sama ta parazitska situacija jako podseća na Bongov Oskarom okićeni film.

Havijer je u početku zadovoljan što može vreme potajno da provodi u bivšem stanu, ali mu s vremenom ambicije rastu pa upadom u njihova kućne računare ulazi i u njihove životne probleme. Njegova preokupacija sada postaje nešto drugo – vratiti se u ovaj stan, ali prethodno mora da razbije porodicu koja tu stanuje.

Smišlja ludački, ali perfektan plan koji funkcioniše zahvaljujući njegovoj upornosti: na tom putu nema milosti ni emocija čak ni prema svojoj porodici koju bez razmišljanja odbacuje.

Njegova ambicija da se uzdigne u vertikali kapitalizma pretvara se u zločinački pohod na porodicu koja je u toj spirali tamo gde je on nekada bio.

“Stanar” ima klasičnu formulu za široku publiku: pitku naraciju, dva-tri obrata i sistem dramaturške slagalice koja je vrlo privlačna širokoj publici. No jako pati zbog površnog poigravanja s likovima u čije emocije ne možemo prodreti zbog debelog sloja neprivlačnih karaktera.

Kraj je ipak malo spasio stvar jer završnica efektno uklapa s uvodnom reklamnom scenom, u kojima Javier od početnog objekta na kraju postaje subjekt vlastitog slogana – “Život kakav zaslužujem”.