Koja ostvarenja imaju najveće šanse za Oskara

Holivud, kako mnogi često umeju da kažu, između ostalog počiva i na opštim mestima, ali, s druge strane, svaki Oskari pokažu da tu i dalje ume da bude istinskih iznenađenja i začudnih odluka i zaokreta, zar ne?

Foto: IMDb

1917

Zašto: Iako se isprva nije tako činilo, ovo ostvarenje je u finišu borbe za nominacije utrčalo u igru u svojstvu jakog kandidata, što je potcrtano i nedavno osvojenim Zlatnim globusima za najbolji film u žanru drame i za najboljeg reditelja.

Priču o dva istrajna i požrtvovana britanska vojnika koja u jeku najkrvavijih borbi u Prvom svetskom ratu krenu da prenesu važnu poruku režirao je britanski sineasta Sem Mendes, koji je pre tačno dvadeset godina osvojio Oskara za režiju filma Američka lepota.

Mimo toga, 1917 se preporučuje i u dimenziji ambicioznog spektakla s jasnim britanskim pečatom, što je tamošnjim glasačima počesto izrazito po volji.

Ali, ipak ne mora da znači: Ratna tematika, posebno sada, u jeku priča o mogućnosti izbijanja Trećeg svetskog rata ili krupnog ratnog sukoba, mogla bi zapravo da bude minus u ovoj trci s tačke gledišta neretko i usiljeno i isforsirano liberalnog Holivuda.

A Beautiful Day in the Neighborhood

Zašto: Ovaj film ima podosta toga što mu u pomenutom nadmetanju ide u korist – biografski okvir, junaka dobro znanog i priznatog u tamošnjoj popularnoj kulturi (Gospodina Rodžersa, zabavljača i voditelja popularnih TV emisija za decu), jasnu poruku, Toma Henksa, naglašenu liričnost…

Osim toga, utisak je da se Američka akademija koliko lane ogrešila o rediteljku Marijel Heler i njen prošlogodišnji (zasluženo) hvaljeni film Can You Ever Forgive Me?, pa bi sada mogao da bude čas za iskupljenje.

Rediteljke su u poslednje vreme veoma na ceni u Holivudu, a Marijel Heler, donedavno i glumica, evo, ima treći vrlo dobar, možda i odličan film u samo nekoliko godina (tu je i njen film Diary of a Teenage Girl iz 2015).

Ali, ipak ne mora da znači: Na već pominjanoj dodeli Zlatnog globusa Tom Henks je ovenčan prestižnom nagradom Sesil B. DeMil, pa bi glasači mogli da pomisle da je ovaj film u neku ruku već dovoljno vrednovan.

Jojo Rabbit

Zašto: U narečenu trku ova šarmantna, maštovita, živopisna, dirljiva i duhovita priča o dobrohotnom dečaku opčinjenom likom Hitlera u doba nacističke vladavine (mnogima je ovaj film u duhu i po idelji vodilji zaličio na srpski film Tito i ja Gorana Markovića) ušla je kao najupadljivija i najuspelija ekstravaganca u ovogodišnjoj ponudi studijskih filmova koji stižu iz SAD.

Po pitanju sveukupnog kvaliteta, ovaj film Taike Vaititija (reditelja filmova Boy, What We Do in the Shadows, Hunt for the Wilderpeople, Thor: Ragnarok) tek malo zaostaje za Parazitom i Džokerom, dok, na drugom tasu, u poređenju s ta dva remek-dela pruža prijemčljiviji humor (doduše, na jednako zahtevne teme). A tu je i već sada briljantni, maleni Roman Grifin Dejvis u ulozi neodoljivog Džodžoa.

Ali, ipak ne mora da znači: Uz sve svoje nesporne i krupne kvalitete, pa i uz krajnje intrigantnu idejnu potku, ovaj film jeste prava ekstravaganca, koja, samim tim, ne mora nužno da bude po ukusu mnogoljudne Akademije.

Joker

Zašto: Džoker se u ovih nekoliko meseci nametnuo kao remek-delo koje je čak i na planetarnom nivou uspelo da premosti i preskoči krute granice repertoarskog, superherojskog, ali i arthaus filma, pokazavši da je kadar i da komunicira s raznorodnom milionskom publikom širom sveta.

Osim toga, reč je o ozbiljnom i prevratničkom filmu, krcatom kinestetičkim kvalitetima, te teško da postoji šansa da bi Oskari u značajnijoj meri mogli da zaobiđu tako važno i toliko uspelo delo. Film prilično određuje i ideja osvetničkog zanosa radikalnije i anarhiji sklone levice, te je film, uz sve pomenuto, i upadljivo ideološki polemičan.

Ali, ipak ne mora da znači: U ovom konkretnom slučaju odlučiće individualne gledalačke preference glasača, ali Džokeru bi mogla da zasmeta i pominjana popularnost i prisutnost, ukoliko glasači odluče da krenu put manje očekivanih krajnjih odluka.

Little Women

Zašto: U slučaju ovog filma nailazimo na dugu nisku sjajnih zicera u trci za Oskara (ili barem za brojne nominacije u prestižnijim kategorijama) – u pitanju je ambiciozna adaptacija mnogovoljenog knjiškog klasika (Male žene Luize Mej Alkot su nedavno objavljene i u prevodu na srpski jezik), Greta Gervig se Akademiji glasno i jasno preporučila pre samo dve godine režijom sada već glasovitog filma Lady Bird, tu je taj diskretni feministički štih, a u glumačkoj podeli su Serše Ronan, Ema Votson, Lora Dern, Florens Pju, Timoti Šalame, Lui Garel, Bob Odenkirk, Kris Kuper, Meril Strip, Trejsi Lets…

Uz sve nabrojano, bioskopska publika je krajem godine odlično reagovala na nove Male žene, pa bi (brojni) Oskari predstavljali prirodan sled stvari, zar ne?

Ali, ipak ne mora da znači: Kako sada stvari stoje, Malim ženama može da zasmeta samo konkretan pravac koji zauzmu glasači prilikom sačinjavanja nominacija i donošenja konačnih odluka, u smislu u kom idejnom i ideološkom smeru će krenuti završni izbor najboljih među najboljima.

Marriage Story

Zašto: Reditelj Noa Baumbah se davnih dana izborio za poziciju jednog od najuvaženijih i najreferentnijih autora savremenog američkog nezavisnog (indi) filma, a Marriage Story pokazuje da je i dalje u zavidnoj stvaralačkoj formi. Radeći na ovom filmu u kome se bavi raspadom sopstvenog braka s glumicom Dženifer Džejson Li (u formi ipak domaštane priče), Baumbah je posvedočio da se dobro snalazi i u vodama autofikcije, naravno, u dobroj meri zahvaljujući i nadahnutoj i dostatnoj glumi Adama Drajvera i Skarlet Johanson na čelu glumačke „brigade”.

A Marriage Story je dirnuo mnoge širom planete, uz dovoljno jasan otklon u odnosu na legendaran a sličan film Kramer protiv Kramera Roberta Bentona.

Ali, ipak ne mora da znači: Pitanje svih pitanja ovde je kako će se ove zime Američka filmska akademija postaviti prema filmovima koji su nastali pod okriljem svemoćnog Netfliksa, a ovaj Baumbahov film je upravo jedan od njih.

Once Upon a Time in Hollywood

Zašto: Prvenstveno stoga što je Kventin Tarantino, i kad briljira i kad brlja, neizostavno krupan kandidat u ama baš svakoj oskarovskoj ili sličnoj trci; tako je i ovaj put, a ovaj film, povrh svih kritičarskih polemika i ovih i onih iščitavanja, jeste jedan od najambicioznijih i najzapaženijih filmova potvrđenih rediteljskih veličina tokom godine za nama.

Holivud voli da se bavi samim sobom, otud su velike šanse da će oni na kojima je odluka imati podosta sluha i razumevanja za metatekstualnost (film o filmu i o filmskim prilikama), za kojom je ovde posegnuo Tarantino. Povrh svega, tu su i nepobitno izvanredne uloge Breda Pita i Leonarda Dikaprija i sijaset drugih finih postignuća u drugim dimenzijama filmskog zanata.

Ali, ipak ne mora da znači: Ovde ipak mora da znači, ovo je poprilično čist zicer, osim ako se glasači dogovorno okrenu društvenorelevantnijim temama nego što je to omaž nekadašnjem Holivudu.

Parasite

Zašto: U svetu apsolutne pravde i minimalnog kalkulantstva, Parazit bi, naravno, ruku pod ruku s takođe briljantnim Džokerom Toda Filipsa, pobrao sva iole značajnija festivalska, esnafska i godišnja odličja (publiku su ova dva remek-dela već dobrano očarala).

Parazit oduševljava na planu čisto filmskih i zanatskih kvaliteta, ali i na polju značenja, duha, idejno-ideološkog sklopa, zarazne satire i brojnih implikacija koje ta priča iznosi pred gledaoce. Teško se može reći da je ovo film koji grabi pre svog vremena, posebno jer ga hrabro i precizno oslikava, ali ovo jeste film koji šire shvaćeno gledateljstvo ove naše ere i nije sasvim zaslužilo.

Ali, ipak ne mora da znači: Međutim, možda je ipak preambiciozno očekivati da se jedna od krovnih institucija Holivuda, poslovično opsednutog sobom i površnog, do te mere nakloni filmu koji stiže iz i dalje tako egzotične Koreje?

The Irishman

Zašto: Možda ponajviše tokom poslednjih par meseci, kritičarsko-gledalačka koplja su se lomila u slučaju ovog gangsterskog megaspektakla u produkciji već pominjanog Netfliksa.

Maestro Skorseze je ovde sebi dao oduška, sabrao je više svojih ikoničnih filmova tog žanrovskog usmerenja u jedan krupan pripovedački i ostali zamah, posegnuvši pritom i za nekoliko zaista diskutabilnih poteza, poput podmlađivanja lica vidno starih i klonulih glumaca.

Ipak, ovaj film i dalje pokazuje čvrstu rediteljsku ruku i upečatljiv autorski potpis, uz to, na okupu ima De Nira, Paćina i Pešija, te je moguće da mu se osmehne poviše nominacija za zlatnu statuetu.

Ali, ipak ne mora da znači: Irac, ako ćemo pošteno, vidno zaostaje za nekoliko filmova pobrojanih i predstavljenih i samo u ovom tekstu, a tu je, kao i u slučaju filma Marriage Story, ta zbilja nezgodna činjenica da je producent ovog filma i dalje upitni Netfliks.

I još…

Nagradama bi mogli da se nadaju i producenti i autori i sledećih filmova: The Two Popes, Harriet, Knives Out, Pride and Glory, Judy, Bombshell, Le Mans’66, Richard Jewell, Rocketman, Frozen 2 i Ad Astra, piše City magazine.