Da li je ovo još jedan „la la“ film?

"La La Land" je silnim nagradama i nominacijama uspeo da privuče pažnju javnosti, a kao i uvek u takvim situacijama, postavlja se pitanje da li je La La Land zaista izuzetan film ili je još jedan tipični, holivudski „la la“ film.

 Foto: imdb

Sebastijan (Rajan Gosling) i Mija (Ema Stoun) su dvoje mladih umetnika, doduše bliži tridesetim nego dvadesetim godinama, koji se u Los Anđelesu (La la gradu) bore za svoje „mesto pod suncem“. Sebastijan je džez muzičar, a Mija glumica. Svako od njih bije svoje bitke, ali se u jednom trenutku svog razvoja sreću i spajaju u zajedničkoj borbi za svoje snove.

Glavna muzička tema ponavlja se nekoliko puta u filmu, od prvog susreta Sebastijana i Mije, pa sve do kraja. Javlja se kad god se dešava nešto značajno u odnosu između Sebastijana i Mije, pa svaki put sa sobom nosi novo značenje. Iako zvuči isto, ova melodija svaki put evocira drugačije emocije.

Dejmijen Šazel je još 2010. godine osmislio La La Land, ali sve do 2016. godine niko nije želeo da se bavi ovim „rizičnim“ projektom. U stvari, jedna produkcijska kuća je u tom periodu želela da snimi ovaj film, ali sa drastičnim izmenama – želeli su da Sebastijan bude rok, a ne džez muzičar, kao i da kraj bude potpuno drugačiji od onog što je Šazel imao na umu.

 Foto: imdb

Naime, zna se kakvi su najgledaniji filmovi i filmovi koji najviše zarađuju u Holivudu. Puni su opštih mesta, tipičnih likova, očekivanih zapleta i raspleta – puni su banalnosti. Sve je tu jasno i pregledno žanrovski određeno, a gledaoci imaju određeni horizont očekivanja. Dakle, neke stvari u savremenoj filmskoj industriji se podrazumevaju, a inovacije se dočekuju sa otporom, izbegavaju se i klasifikuju kao „rizične“.

Kraj filma La La Land u tom smislu nije tipični holivudski „hepiend“. Nije ni tipični kontrast holivudskom „hepiendu“. Time se razbija šablon ne samo mjuzikla nego i savremenih jednodimenzionalnih filmova.

Dakle, film se ne završava ni srećno ni nesrećno. Nema zaokrugljene priče na čijem kraju se sve sklapa i rešava na najsrećniji mogući način. Nema ni teških životnih nesreća. Sebastijan uspeva da otvori džez klub koji je oduvek želeo i u njemu svira muziku kojoj je posvetio ceo svoj život – džez. Mija je postala velika glumica koja je cenjena i poštovana u filmskoj industriji. Ali njih dvoje nisu više zajedno.

Kraj nas ostavlja sa gorkim ukusom i melanholijom kojom je prožeta glavna melodija filma i pesma City of Stars.

La La Land govori o životnim izborima, važnim odlukama, posledicama tih odluka, pitanju „what if?“ i kompromisima koje donosimo na putu ka uspehu. Govori o odnosu stvarnosti i umetnosti koji nikad nije jednostavan.

Prema tome, La La Land nije još jedan „la la“ film. Bilo da osvoji jednog Oskara ili svih četrnaest, postigao je ono najvažnije – pokazao da i u današnjem svetu džez može da bude važan, da umetnost nešto znači, da je biti sanjar strašno ali i divno istovremeno, da je potrebno razbiti horizont očekivanja gledalaca da bi nešto dobro nastalo i da i u Holivudu može da nastane jedan iskren i dirljiv film.