Knjiga "Pas" Ivana Tokina je simbol beskrajne nežnosti i vere u život- život kakav jeste i kakav treba da bude!
Foto: Pixabay
Tokinova nežnost ne počiva na ženskom principu, već je reč o praiskonskoj divljoj nežnosti. Protagonista romana je čovekov najverniji prijatelj- pas. Delo je pisano u prvom licu iz perspektive psa koji, u većini slučajeva, razmišlja pojednostavljeno, ali ujedno, na naše veliko iznenađenje, i razumnije od čoveka.
U jednom od poglavlja, "Normalno ponašanje" junak tera svog gazdu i njegovog prijatelja da odnesu hranu lutalicama sa kojima se nedavno potukao, a sve to objašnjava na ovaj način.
"Šta ima da mi bude zahvalan, to je normalno ponašanje, kad imaš mnogo, daš nekome ko nema i to je to."
Foto: Shutterstock
Možda su nas godine evolucije naterale da svaki problem učinimo složenijim nego što, zapravo, jeste. Ovaj Tokinov pas razmišlja naivno poput deteta, ali pogađa tačno u srž problema.
Ovaj roman će vas nasmejati zbog naizgled naivnog stila, ali i rastužiti, budući da ogoljava suštinu života. Ovo nam poručuje protagonista:
"Lepo je kad se živi. Lepo je kad je teško. Lako je magla. Lako ima tanku priču. Lako je za turiste u rođenim životima."
Ovo je jedna priča o psu koji veći čovek od čoveka.