Pretpostavljamo da se neće svi složiti sa ovim izborom. Sastavljanje ovakve liste je prilično nezahvalno, ali na sreću, kompjuterski program Norton je upitao 125 najvećih živih pisaca da odaberu najbolje knjige, a potom je (pomoću statistike) usledila lista od 10 najvećih dela koja su ikada napisana.
Foto: Shutterstock
Nepotrebno je reći, ali ako ih niste pročitali, verovatno bi trebao da uradite to što pre.
Foto: Wikipedia
"Midlmarč" se od strane mnogih učenjaka smatra jednim od najbitnijih dela Viktorijanskog doba. Napisao ju je Džordž Eliot (pseudonim Meri En Evans) i prvi put je objavljena između 1871. i 1872. Knjiga je smeštena u 1830-e u Midlmarč kao izmišljeni provincijski gradić u Engleskoj za koga uzor predstavlja Koventri.
Foto: Wikipedia
Anton Čehov je bio ruski pisac kratkih priča i komada. Rođen je u Taganrogu na jugu Rusije 29. januara 1860. Njegova originalnost se ogleda u ranoj upotrebi tehnike toka misli, koju je kasnije primenjivala i Virdžinija Vulf kao i drugi modernisti, uz poricanje konačnosti pouke tradicionalne strukture narativa.
Foto: Wikipedia
Izuzetno cenimo sjajan umetnički pristup Prustovog pisanja, ali najiskrenije malo nas je ikada prešlo više od polovine prve knjige ovog romana. Mnogima je knjiga, zbog izuzetno sporog razvitka, dosadna.
No, ovo je Prustovo najistaknutije delo i popularno je poznato po svojoj izuzetnoj obimnosti i osvrtanju na nevoljno prisećanje, gde je pak najčuveniji primer "epizoda sa kolačićem" u kojoj on enormno detaljno opisuje konzumiranje kolačića umočenog u čaj.
Foto: Wikipedia
Sa zaključkom ove knjige se definitivno slažemo – ona je jedna od naših omiljenih i jedan od najboljih primera Ficdžeraldovog stvaralaštva. "Veliki Getsbi" je priča o džez dobu Getsbija – bogatog čoveka čiji celi život okružuje misterija. Neverovatno štivo.
Foto: Wikipedia
Ne iznenađuje što je Šekspir na ovoj listi. Ne znamo da li bismo baš "Hamleta" naveli kao njegovo najbolje delo, ali ko smo mi da se suprostavimo mišljenju 125 genijalnih autora?
"Hamlet" je tragedija Vilijama Šekspira, verovatno napisana između 1599. i 1601. Komad je postavljen u Danskoj i osvrće se na Princa Hamleta koji se prepušta osveti usmerenoj protiv strica koji mu je bio oca, Kralja, te tako dospeo na tron pomoću obmane i posledično se potom i oženio Hamletovom majkom.
Foto: Wikipedia
Sjajno je videti ovako veliku knjigu za mlađu generaciju na ovakvoj listi. "Haklberi Fin" se često smatra jednim od prvih velikih američkih romana. Takođe je jedan od prvih velikih američkih romana koji je napisan pomoću lokalno obojenog regionalizma ili žargonskim jezikom, te je ispričan iz prvog lica od strane glavnog lika Haka Fina, najboljeg prijatelja Toma Sojera (heroja tri druge knjige Marka Tvena).
Foto: Wikipedia
"Lolita" je napisana na engleskom jeziku i prvi put objavljena 1955. u Parizu. Roman je međunarodno poznat po svom inovativnom stilu i ozlogašenju usled kontroverzne teme: narator knjige i protagonist Hamber postaje seksualno opsednut sa dvanaestogodišnjom devojčicom zvanom Dolores Hejz.
Foto: Wikipedia
"Rat i mir" je delo koje je objavljeno između 1865. i 1869. u Ruskom vesniku i govori nam priču o ruskom društvu tokom ere Napoleona. Obično ga smatraju jednim od dva veledela Tolstoja (drugo je "Ana Karenjina") kao i jednim od najvećih romana sveta.
Foto: Wikipedia
"Madam Bovari" je bila pod napadom javnih progonitelja kada je objavljena kao serijal u La revju de Paris, u periodu između 1. oktobra 1856. i 15. decembra 1856, te je to konačno rezultiralo i suđenjem u januaru 1857. koje je roman učinilo još ozloglašenijim.
Roman se fokusira na lekarevu ženu, Emu Bovari, koja ima niz preljubničkih afera i koja živi van utvrđenih joj granica kako bi pobegla od banalnosti i praznine provincijskog života. Iako je osnovni zaplet prilično jednostavan, čak arhetipan, istinska umetnost romana leži u detaljima i skrivenim šablonima.
Foto: Pinterest
"Ana Karenjina" je uveliko priznata kao vrhunac fikcionog realizma, a Tolstoj je ovu knjigu smatrao svojim prvim pravim romanom.
Iako je veliki deo ruskih kritičara ocrnio roman po njegovom objavljivanju govoreći da se radi o "beznačajnoj romansi više klase", Fjodor Dostojevski ga je proglasio "savršenim umetničkim delom".
Tolstojev stil u "Ani Karenjini" se po mnogim kritičarima posmatra kao pravi most između romana realizma i modernizma.