Omiljeni pisac daje „prijateljski savet“

Pesma Čarlsa Bukovskog "Prijateljski savet mnogim mladim ljudima" je direktna, a istovremeno simbolična. Mnogi su je tumačili potpuno pogrešno sve dok nisu pročitali šta je o njoj rekao pisac u jednom od intervjua.

 Foto: Wikipedia

Idite na Tibet.

Jašite kamilu.

Čitajte Bibliju.

Ofarbajte cipele u plavo.

Pustite bradu.

Oplovite svet u papirnom kanuu.

Pretplatite se na The Saturday Evening Post.

Žvaćite samo na levoj strani usta.

Oženite ženu sa jednom nogom i brijte se britvom.

I urežite svoje ime u njenu ruku.

Perite zube benzinom.

Spavajte po ceo dan a noću se penjite po drveću.

Budite monah i pijte sačmu i pivo.

Držite glavu ispod vode i svirajte violinu.

Zaigrajte trbušni ples pred ružičastim svećama.

Ubijte svog psa.

Kandidujte se za gradonačelnika.

Živite u buretu.

Razbijte sebi glavu sekirom.

Sadite lale po kiši.

Ali nemojte pisati poeziju.

- Pretpostavljam da sam hteo da kažem da je bolje da ne radite ništa, nego da nešto radite loše. Problem je u tome što su loši pisci obično samouvereni, dok dobri često sumnjaju u sebe. Tako loši pisci nastavljaju da pišu sranja i imaju koliko god je moguće čitanja pred raštrkanom publikom.

Ta raštrkana publika se uglavnom sastoji od loših pisaca koji čekaju svoj red da nastupe, da se popnu i izbace sve u sledećem satu, nedelji, mesecu, sledećem nekada. Osećaj na ovim čitanjima je ubistven, bez vazduha, anti-životan. Kada se promašaji okupe u pokušaju samočestitanja, to vodi samo još dubljem i dugovečnijem promašaju. Gomila je mesto okupljanja najslabijih, pravo stvaranje je čin osamljivanja - rekao je Bukovski koji je pesmu napisao 1957. godine.

Skoro trećina tinejdžera ne pročita ni jednu knjigu sa spiska obavezne lektire, iako dosta njih čita knjige koje nisu na tom spisku. Kada bismo proširili spisak pisaca i literature i učenicima (kada pričamo o Bukovskom mislimo na srednjoškolce) ponudili zanimljivije i savremenije predloge, sigurni smo da bi se brojke obrnule.