Kultni horor film proslavio 35. rođendan

Iako je s ovako velikim odmakom vrlo lako zanemariti uticaj ove franšize koja se s vremenom pretvorila u autoparodiju, činjenica je da "Strava u Ulici brestova" je horor koji je potpuno promenio način na koji se pristupa filmovima ovog žanra.

Foto: IMDb

To je nešto što je majstor horora Ves Krejven učinio više puta tokom svoje duge i plodne karijere.

Trebao je da bude ogroman, a onda se pojavio Robert Englund

Tražeći glumca koji će odigrati glavnog negativca, Krejven je mislio da mu je potreban "velik muškarac" jer radilo se o hororu o zlom psihopati koji proganja tinejdžere u snovima i ubija ih rukavicom opremljenom veoma oštrim sečivima.

Krejven je pretpostavljao da će mu, baš kao što je to bio slučaj s "Teksaškim masakrom motornom testerom" i "Noći veštica", biti potreban visok i jak muškarac koji će savršeno odigrati naoko nezaustavljivu silu koja čini okosnicu većine horora. Štaviše, čak je nameravao da angažuje Kejna Hodera, glumca koji se već pojavio u ulozi Džejsona Vorhisa u "Petku 13."

Ali, mladi mršavi glumac Robert Englund smatrao je da većina zlostavljača dece nisu "rmpalije" već sitni ljigavci, a upravo je taj njegov pristup promenio film i izdvojio ga u moru drugih horora.

Foto: IMDb

Preuzeo slavu bezličnih ubica

"Strava u Ulici brestova" preuzeo je koncept negativca zbog kog ljudi dolaze u bioskope ili čak navijaju za njega, i podigao ga na još viši nivo. Negativci bez lica, bez glasa ili oni koji se kriju iza maske, morali su da naprave mesta za lajavog monstruma koji je iz nastavka u nastavak postajao sve veća zvezda.

U odjavnoj špici "Noći veštica" lik Majkla Majersa nije čak ni naveden imenom i prezimenom već ga nazivaju "The Shape" (Oblik). To je bitno za samu radnju jer Majkl može biti bilo ko. I poenta filma je to da on jednostavno jeste. Tiha pretnja koja samo postoji dok se film bavi dr. Lumisom i srednjoškolkom Lori Strod. Sporo se kreće, nema izraz lica i nikada ne priča. On je zastrašujuće prazan.

Nekoliko godina kasnije "Petak 13." potpuno pokriva lice glavnog negativca sve do kraja filma kada se otkriva da je ubistva počinila osvetom opsednuta žena traumatizovana smrću svog sina Džejsona. Kad se Džejson pojavi, nekoliko nastavaka kasnije, i Džejson je bio tih i potpuno sakrivenog lica pre nego što se u trećem nastavku pojavi s hokejaškom maskom na licu.

Ali, šesti deo započinje parodijom Džejmsa Bonda, a sve se to dogodilo zahvaljujući Frediju.

Manijak super zvezda

U čemu je razlika? Iako prva "Strava" deli više-manje istu postavu kao i "Noć veštica" (manijak i napaljeni tinejdžeri), postoji jedna velika razlika. Fredi nije bio samo strašan lik već i dovitljiv na mračan i dotad neviđen način. Isto tako, bio je neuporedivo zanimljiviji od tinejdžera koje je ubijao.

Naravno, horori su oduvek bili popularni zbog čudovišta ili manijakalnih negativaca, ali s Fredijem je bilo drugačije - gledaoci su ga voleli.

On je bio zvezda filmova, a ne samo pretnja.

Na kraju ga je ubila slava

Kruger se s vremenom pretvorio u pravu pop ikonu pa ste mogli da ga zateknete na svim mestima, od prodavnice igračaka do video spotova repera. S (pre)eksponiranjem došao je element autoparodije koji je u svim nastavcima nakon trećeg postao štetan za samu franšizu.

Ukratko, Fredi Kruger postao je prevelika zvezda da bi ga bilo ko shvatao ozbiljno, a to mu je oduzelo i onaj poslednji trag strave koji mu je bio potreban da se održi kao iole uverljivi negativac horor filma.

Ostali reditelji odlučili su da ponove ovaj recept pa su od posledica "krugerizma" nastradali i Džejson i Majkl koji su prolazili kroz niz neuverljivih inkarnacija želeći da drže korak s Fredijem.

Nakon Krugerovog dolaska, horor manijaci više nisu mogli da budu samo tihi i bezlični koljači, morali su da budu zvezde. Teatralni i glasni. Na kraju krajeva, bez Fredija ne bismo imali ni Penivajza iz IT-a, niti Goustfejsa iz "Vriska" (još jedna nezaboravna kreacija Vesa Krejvena).