Sve stvari koje nam krimi serije prikazuju pogrešno

Ukoliko ste ljubitelj krimi serija, onda vam se neće dopasti vest da ste bili žrtva obmane. Popularne kriminalističke serije u svakoj epizodi prikazuju kako izgleda rešavanje misterija i pronalazak kriminalca koji je počinio određeni zločin.

Foto: Shutterstock

Iako ceo postupak izgleda prilično uverljivo, mnogo toga je zapravo prikazano potpuno pogrešno. "Reader's Digest" otkriva najčešće greške koje su policijske službe uočile na malim ekranima.

Advokati ne sede s policijskim službama i njihovim klijentima na ispitivanjima

Met C. Pinsker, profesor krivičnog prava na Univerzitetu Virdžinija Komonvelt i bivši tužitelj, savetuje svojim klijentima da ne govore ništa. Izuzetno je retko da bi bilo šta što kažu zapravo moglo da im bude korisno. Pinsker kaže da bi u nekim situacijama klijenti mogli da nanesu više štete nego koristi.

"U vrlo uzbudljivoj i dramatičnoj TV seriji možete videti kako zli optuženik igra verbalne igre s policajcima, a ugledni advokat sedi u blizini. Zapravo nije nimalo nalik tome", kaže Pinsker.

Ako klijent ima vredne podatke, o tome će svog advokata obavestiti pre razgovora s tužiteljem.

Foto: IMDb

Detektivi ne vode SWAT tim

SWAT-ove racije su Pinskerova druga omiljena greška na TV-u. Ponekad glavni lik - detektiv ili običan policajac - vodi SWAT tim u akciju. Često nosi običnu odeću, drži pištolj i nosi samo zaštitni prsluk, dok je SWAT tim u punoj opremi.

"U stvarnom svetu, SWAT tim bi izvršio napad, a kad se osigura prostor, u njega bi se uključile i druge službe za sprovođenje zakona, poput onih za prikupljanje dokaza i ispitivanje osumnjičenih", kaže Pinsker.

Detektivi obično nisu glavni

"Zapravo, detektivi u mnogim agencijama u SAD jednaki su policijskom službeniku. Obično ih nadgledaju narednici ili drugi izvršitelji i nikada ne preuzimaju vođstvo na mestu zločina niti zapovedaju u većem incidentu", kaže Pol Gratan, veteran u sprovođenju zakona koji je diplomirao na FBI-evoj Nacionalnoj akademiji.

Iako na TV-u detektiv govori kapetanu da odstupi jer je to "moje mesto zločina", to se nikada ne bi dogodilo u stvarnom svetu.

Foto: IMDb

Ne postoji jedna provera na računaru koja govori sve

"Pravi policajci i detektivi moraju da prođu kroz razne kanale pre nego što dobiju potrebne informacije za slučaj. To znači proveru više baza podataka o svim zločinima koje imaju", kaže Grattan.

To uključuje ručno pretraživanje datoteka, lov na članove porodice i sudske podatke, kao i druge vladine zapise, prenosi Index.hr.

"Nadalje, potrebno je dosta vremena za dobijanje nekih informacija, a najpre se moraju podneti službeni zahevi i sudski pozivi. Ono što na televiziji traje nekoliko sekundi zapravo često traje ceo dan ili čak nedelju dana", dodaje on.

Foto: IMDb

Parking mesta nije tako lako pronaći

"Jedna stvar kojoj sam se uvek divio je kako policajci uvek uspevaju da parkiraju tačno na mestu na koje idu. U stvarnosti, mnogo puta nećemo parkirati tačno na lokaciji na koju idemo, iz taktičkih razloga, a čak i da to želimo, obično nema mesta kao na TV-u. Iako policajci mogu da parkiraju na raznim mestima, često moraju da pronađu ono idealno mesto", kaže Gratan.

Priznanja ne zatvaraju slučaj

"Istina je da se priznanja retko događaju i često nisu baš dramatična", kaže Gratan.

Uz to, kada osumnjičeni prizna zločin na TV-u, čini se kao da je sve završeno i da je slučaj zatvoren.

"Priznanje mora da bude temeljno, a istražitelji moraju da dokažu da je osumnjičenik izrazio motiv, da je znao intimne detalje zločina i da se njegove izjave podudaraju s drugim dokazima", zaključio je.