Tajne porodice Korleone – šta se krilo iza kulisa kultne trilogije „Kum“

Jednostavno – ono nešto što bi se trebalo naći uz muziku Mocarta i Baha na zlatnoj izgraviranoj ploči Vojadžera koju bi poslali u svemir kako bi se vanzemaljci upoznali s našom kulturom.

Foto: IMDb

Ako bismo je slali. Frensis Ford Kopola je zaključno sa 1990. u čovečanstvo lansirao epsku trilogiju Kum (Godfather) i zacementirao svoj tron među istorijskim ličnostima filmske industrije, zauvek.

Devet sati materijala koje nam je poklonio nešto je čemu vredi posvetiti ceo dan, iako nismo baš sigurni ko u današnje vreme ima volje ili vremena da odgleda jedan evergin filmski maraton – verujemo da je to poduhvat za koji su spremni samo istinski, predani filmofili.

Ali, ne kažemo da to ne može svako…

Zato vam donosimo listu zanimljivosti koje se kriju iza "Kuma" u nadi da ćete prvi naredni kišni dan posvetiti upravo njemu!

The Godfather / Kum (1972.)

Počnimo sa činjenicom koju verovatno svi znate – konjska glava u legendarnoj sceni koju ni ne treba prepričavati – je bila prava. Nismo sigurni da li je i vrisak Džona Marlija bio pravi – s obzirom da se na probama koristila veštačka glava. Ne bi nas čudilo da se istinski izvrištao kad su se kamere stvarno upalile.

Marlon Brando je 5. februara 1973. postao druga osoba u istoriji koja je odbila Oskara za glavnu ulogu.

Naime, na dodelu je poslao Sašu Litlfeder, ženu odevenu u odeću plemena Apači, koja je u ime Branda izjavila da je razlog njegovog odbijanja nagrade tretman američkih Indijanaca u filmskoj industriji – samo jedan od njegovih poteza u svrhu borbe za prava ugroženih američkih manjina i pokreta.

Još malo o Brandu, tačnije o njegovim glumačkim tehnikama. Prva je da, suprotno onome što mnogi pretpostavljaju, Brando nije punio usta pamukom kako bi dobio onaj blago podbuli izgled, već se tražio da mu se napravi poseban “oralni dodatak” za efekt viseće vilice.

Drugi trik je korišćenje memo-kartica s pojedinim rečima teksta.

Brando je delove teksta pisao na kartice koje su bile polepljene svuda, pa čak i po drugim glumcima, tako da je ustvari uspeo da stvori utisak da se lik zaista duboko zamišlja oko onoga što govori, dok ustvari on kao glumac nastoji da poveže viđene reči s kontekstom teksta koji mu je dat za ulogu.

Famozna rečenica “Leave the gun. Take the cannoli.” (Ostavi pištolj, ponesi kanole) nakon izvesne… Khm… Tipične mafijaške aktivnosti bila je čista improvizacija Ričarda Kastelana kojom je spontano i nenadajući se, zauvek obeležio svoj lik Pitera Klemence.

Reči “mafija” i “mob” se uopšte ne koriste u filmu. Ali, ne slučajno – to je bila stvar dogovora Kopole sa "Italian-American Civil Rights League", organizacijom koja se bavi borbom protiv stereotipa prema navedenoj grupaciji.

Najbliži pojam se pojavljuje u filmu kao naslov u novinama “Mobster Barzini Questioned in Unworld Feud” dan nakon Majklovog (Al Paćino) pokolja u italijanskom restoranu.

Reč “don” ne znači ono što mislite. U italijanskom jeziku, izraz bi bio bliži značenju “poštovanog ujaka”, nego “kriminalnog šefa-ubice” (setite se kako se katolički popovi inače zovu don Franjo, don Šime, don Petar…). Ovo potonje značenje je, moglo bi se reći, u hodu izmislio Mario Puzo, autor knjiga Kum i jednostavno se zadržalo.

The Godfather: Part II / Kum II (1974.)

Drugi nastavak Kuma snimljen je u svega 104 dana. Toliko o tome da su današnji filmovi nekvalitetni jer se snimaju na vrat – na nos. (Pa ti sad vidi u čemu je zapravo problem…)

Radeći na scenariju, Kopola je razmišljao da se u nastavku opet pojavi Marlon Brando kao Vito Korleone, uveren da bi mogao glumiti njegovu mlađu verziju nezavisno od svog životnog doba. Ali, onda se setio izvrsne audicije Roberta de Nira za istu ulogu u prvom Kumu pa se ipak odlučio za njega.

A, Robert De Niro je prilično ozbiljno shvatio svoju ulogu. Kako bi se pripremio za ulogu, proveo je skoro četiri meseca na Siciliji kako bi savladao izgovor tako da je gotovo svaka rečenica koju izgovori Vito Korleone u drugom delu ustvari na sicilijanskom dijalektu.

Bilo je i rasprava o tome puštati brkove ili ne. Odluku je na kraju doneo bačeni novčić. Takođe, za scene u kojima se Vito vraća na Siciliju, De Niro je nabacio nekoliko kilograma, a čak je nabavio i malo manju verziju Brandovog “dentalnog dodatka” za vilicu. Predanost do kraja, nema šta.

Budući da ga je rad na prvom nastavku Kuma poprilično iscedio, Frensis F. Kopola je došao na jednu suludu ideju – hteo je da unajmi drugog reditelja za nastavak, ali tako što bi zadržao titulu za sebe. Čak je prilično ozbiljno razmišljao o angažovanju Martina Skorsezea.

Međutim, to mu (naravno) nije bilo odobreno pa je Kopola nastavio rad na Kumu II uz određene uslove na koje je studio pristao.

Osim što je dobio Mercedes Benc limuzinu, uspeo je da ostvari: da prva dva nastavka budu međusobno povezana s namerom da se kasnije mogu prikazivati zajedno, da mu se dozvoli režiranje njegovog ličnog teksta za The Conversation (1974.), da mu bude dozvoljeno produciranje za San Francisco Operu i da on bude taj koji će pisati scenario za Velikog Getsbija – sve to mu je dato samo da bi Kum II ugledao svetlost dana pre Božića 1974. Nije mala stvar…

The Godfather: Part III / Kum III (1990.)

Čineći poslednji deo slagalice, Kum III je bio nastavak jedne od dve trilogija ikada, koja je za svaki svoj nastavak bila nominovana za Oskara za najbolji film. Druga je bila trilogija Gospodar prstenova Pitera Džeksona.

Ćerka Frensisa F. Kopole, Sofija Kopola, pojavljuje se u sva tri nastavka Kuma – u prvom delu se pojavljuje u sceni krštenja, u drugom glumi malu imigrantkinju na istom brodu koji dovodi Vita Korleonea na Elis Island, a u trećem, naravno, ćerku Majkla Korleonea iako joj je ta uloga bila dodeljena tek nakon što je Vinona Rajder odustala od iste kako bi glumila u Edvardu Makazorukom.

Na kraju je Sofija uspela da zaradi čak dve Zlatne maline. Možda je u pitanju bilo prokletstvo uloge – naime, za ulogu Meri Korleone u ozbiljan izbor je ušla Rebeka Šejfer, ali ubijena je malo pre početka pregovora.

Dakle, iako je u početku bio protiv koncepcije filma, zbog velike popularnosti, Frenk Sinatra je pokazao interes za ulogu Dona Altobela. Budući da naknada i nije bila preterana, odustao je da bi ulogu preuzeo Eli Volš.

S druge strane, davne 1953. je Sinatra dobio ulogu u Odavde do večnosti nakon što je Volš odustao zbog – niskog honorara.

Kopola je imao samo godinu dana za snimanje, režiranje i montiranje Kuma III.

Najbolji "fun fact" za kraj: Vatikanska Banka je jedno vreme bila vlasnik Paramount Picturesa. Ne znamo da li su eventualne poslovne razmirice bile razlog zašto celoj ekipi seta nije bio dozvoljen ulazak u Vatikan.