Zašto je Odri Hepbern odbila ulogu Ane Frank na filmu

Odri Hepbern je snimila manje od 20 filmova tokom svoje karijere. To je bilo dovoljno da postane jedna od najvoljenijih holivudskih zvezda. 

 Foto: wikipedia.com

Ipak, jednu ulogu nije mogla da odigra. Reč je o Ani Frank.

Iako nikada nije upoznala Anu, njih dve su živele paralelne živote. Bile su isto godište, delilo ih je nešto manje od 100 kilometara, i obe su preživljavale užas tokom nemačke okupacije Holandije. U jednom su se razlikovale: Ana je bila Jevrejka.

To beleži Robert Matzen u knjizi “Holanđanka: Odri Hepbern i Drugi svetski rat" (Dutch Girl: Audrey Hepburn and World War II).

Odri je detinjstvo provela u Holandiji koja je pet godina bila pod okupacijom Nemačke. Živela je u podrumu zbog bombaškog napada, a zamalo je i umrla od gladi jer nije bilo hrane. Ostala je i bez voljenog teče.

Oto van Limburg Stirum je bio sudija za prekršaje, a kako nije podržavao nacistički režim, pogubljen je 15. avgusta 1942. godine. Odri nije volela da govori o ovim mračnim godinama svog života.

Po Matzenu, kada je Odri pročitala Anin dnevnik, to ju je shrvalo.

Ona je pisala o svemu što sam doživela i osetila

“Označila sam gde je (Ana) rekla ‘Pet talaca danas ubijeno’, rekla je Hepburn godinama kasnije. ‘To je bio dan kada je teča upucan. I rečima ovog deteta, čitala sam ono što je bilo u meni i još uvek je tamo. Ovo dete koje je bilo zatvoreno... napisala je ceo izveštaj o svemu što sam doživela i osetila.”

 Foto: wikipedia.com

Ana je umrla od tifusa u koncentracionom logoru 1945. godine. Njen otac Oto je bio jedini preživeli član porodice. Kada je Anin dnevnik pretočen u film 1959. godine, Anin otac je zamolio Odri da igra njegovu ćerku na filmu.

Odri je, pak, nije mogla. “To me je ponovo toliko uništilo da sam rekla da ne mogu da se nosim sa tim”, rekla je ona kasnije.

“Kao da se to dogodilo mojoj sestri… na neki način, bila je moja sestra po duši”.

Anu je u filmu glumila Mili Perkins. Film je 1960. osvojio tri od osam Oskara za koje je bio nominovan.

Odri je u kasnijim godinama čitala iz Aninog dnevnika kako bi prikupljala novac za UNICEF.

“Zbog rata, nije ništa uzimala zdravo za gotovo. Sve je imalo vrednost. Jednom kada ste preživeli, uvek ste preživeli”, napisao je Odrin sin Luka Doti u predgovoru Matzenove knjige.