U doba kada se pojavila, pesma "Plavi slon" grupe Twins imala je veliku popularnost. Ona nije bila slučajna, i ovaj tekst ide za tim da predoči i objasni razloge njene uspelosti.
Foto: Youtube/ Screenshot
Tipični estradni tekstovi kreću se oko ljubavnih tema sa svim njihovim podvarijantama, zatim tema hedonističkog života i ludog provoda (dvesta na sat; koka-kola, malboro, suzuki), tema nostalgije (selo moje lepše od Pariza), rodoljubivih tema.
Masovni mediji nas bez prestanka bombarduju postignućima i životima uspešnih ljudi, političara, sportista i umetnika, i izgubljenom posmatraču, običnom tzv. malom čoveku, hotimično ili ne postavljaju imperativ — moraš biti bogat i uspešan, ili makar samoostvaren, inače u protivnome si luzer, osoba bez identiteta, „n-ti taj i taj“ na i onako prenaseljenoj planeti.
Lirski subjekt Plavog slona tako sanja o ovozemaljskim poželjnostima, o bogatstvu, dolarima u kešu, o kokainu, o pripadanju džet-set drušvu, poznanstvu sa slavnim ličnostima, Bilom Klintonom i Madonom. Vrlo vešto je uvučena i tema o junaku, nekome ko prkosi većoj i strašnoj sili, udružena sa rodoljubivim motivom — junak pesme zajedno sa Vladom Divcem lupa blokade Amerima iz snova. Zaista bi listom svaki Srbin voleo da se nađe u toj ulozi.
Ko ne bi voleo da bude predmet opšteg divljenja i ljubavi?
Tu su svakako i ljubavni snovi, ovde dati sentimentalno-parodijski u sjajno osmišljenom solističkom upadu kontroverznog Ere Ojdanića. Zaista, koji muškarac, ma kog obrazovanja i društvenog položaja bio, ne sanja o tome da mu voljena plače na ramenu, pa još spojeno u sliku sa morem i brodovima? Kud ćeš bolje od toga?
Jaz između snova i stvarnosti uspešno je predstavljen refrenom opšteg važenja za stanje svih sanjalica o moći: i neću da se probudim, jer mogu da poludim, kad vidim ko sam kad vidim gde sam, i vrlo efektnim konačnim buđenjem uz kukurikanje petla.