Prvi april se u mnogim zemljama sveta proslavlja kao Dan šale, a da li znate kako je sve počelo?
Foto: Shutterstock
Šale koje su se odvijale 1. aprila datiraju iz vremena drevnog Rima. Smatra se da su Rimljani i Kelti praznovali festival šala u vreme prolećne ravnodnevnice koja se događa blizu Dana šale.
Najranija veza između datuma 1. april i pravljenja šala javlja se u Čoserovim Kanterberijskim pričama, iz davne 1392. godine.
Prema jednom tumačenju, 1. april je postao Dan šale kada je u 16. veku pomeren dan Nove godine sa 25. marta na 1. januar. Dotad, u mnogim evropskim gradovima, Nova godina obeležavala se baš 25. marta, a slavlje je trajalo do 1. aprila, odnosno ukupno 7 dana. Prema ovom tumačenju, oni koji su prihvatili novi datum kao dan Nove godine, zbijali su šale s onima koji su i dalje slavili po starom kalendaru.
U 18. veku, smatralo se da ovaj dan vodi poreklo od biblijske ličnosti Noje. Naime, prema jednom novinskom tekstu iz 1789. godine, Noje je baš 1. aprila poslao golubicu da proveri da li se voda povukla. Bilo je prerano za ovu odluku.
Foto: Shutterstock
Panorama, emisija koja se emitovala na Bi-Bi-Siju je 1957. godine objavila prvoaprilsku šalu o tome kako Švajcarci špagete beru sa drveta. Veliki broj gledalaca se javljao uredništvu sa pitanjem kako sami mogu da gaje špagete na svom drvetu.
Lanac ishrane Burger King je 1. aprila 1998. godine objavio reklamu o hamburgerima za levoruke, koji su napravljeni tako da namazi poput kečapa cure sa desne strane.
Upravo 1. aprila 1979. godine, Iran je proglasio Dan republike. Ni dan danas, mnogi ne veruju da je to praznik.
Pre 10 godina, u Albertslundu izbio je požar na današnji dan, a vatrogasci nisu došli jer su mislili da se radi o prvoaprilskoj šali. Škola koju je zahvatio požar izgorela je do temelja.