Zašto 8 sati sna nekada nije dovoljno

Zašto 8 sati sna nekada nije dovoljno

Mnoštvo je razloga zašto 8 sati sna ponekad nije dovoljno. U nekim slučajevima, razlog za to može da bude i zdravstveni, poput neke infekcije ili problema sa mentalnim zdravljem, koji može da vas drži budnim duže uveče. Ali, to nisu jedine stvari koje mogu da dovedu do povećane potrebe za snom.

 Foto: Shutterstock

"Doktori preporučuju odraslima da spavaju između sedam i devet sati noću", kaže Bil Fiš, naučnik koji istražuje san. "Naravno, to zavisi od osobe, ali ako ne spavate najmanje sedam sati, to se smatra nedovoljnim. Sa druge strane, postoje i situacije kada nam je potrebno više sna nego inače".

Ako ste prehlađeni, na primer, trebaće vam više sna nego inače, da biste se oporavili. Isto važi i ako imate neki težak period u životu, depresivni ste, vežbate više nego inače... Svakako, važno je da slušate svoje telo i da se dovoljno odmarate. Ipak, nije loše da kažete lekaru ako vam je teško da ustanete i nikad se ne osećate sasvim odmorno.

Pročitajte i moguće razloge zašto vam je potrebno više od osam sati sna.

Kriva je genetika

Ukoliko vam je svake noći potrebno više od osam sati sna, zahvalite svom DNK.

"Neki ljudi su prosto genetski predodređeni za više sna", kaže stručnjak Metju Ros. "Nema svaka osoba iste obrasce spavanja i isti cirkadijalni ritam".

Depresija i poremećaji raspoloženja

Ukoliko imate neki mentalni problem, poput depresije, velike su šanse da će to uticati na san, na ovaj ili onaj način.

"Depresija može da bude uzrok potrebe da spavate mnogo, ili može da izazove nesanicu", kaže istraživač Rouz Mekdauel. "Ljudi koji imaju bipolarni poremećaj spavaju mnogo tokom depresivne faze, a malo tokom manične faze".

Ako primetite neke promene, recite to svom lekaru.

 Foto: Shutterstock

Hipersomnija

"Hipersomnija se klasifikuje kao poremećaj spavanja koji uključuje narkolepsiju, verovatno najpoznatiji oblik hipersomnije", kaže Mekdauel. A to može da rezultira povećanom potrebom za snom.

"Narkolepsija je izazvana autoimunom reakcijom koja oštećuje hipokretin, hemikaliju u mozgu odgovornu za osećaj budnosti", objašnjava Mekdauel, dodajući da ljudi koji imaju hipersomniju mogu da spavaju i do 16 sati dnevno i da i dalje imaju potrebu za spavanjem.

Sindrom nemirnih nogu

Poremećaji spavanja koji onemogućavaju da se dobro odmorite, poput sindroma nemirnih nogu ili apneje spavača, takođe mogu da budu uzrok potrebe za više sna.

"Oba poremećaja u spavanju mogu da prekinu ili spreče spavanje, pa osobe mogu da budu veoma pospane tokom dana ili da noću spavaju više", objašnjava Mekdauel.

Ukoliko mislite da je krivac poremećaj u spavanju, idite kod lekara jer može da vam pomogne da se rešite problema i konačno naspavate.

Nuspojave lekova

Neki lekovi na listi nuspojava imaju i pospanost, uključujući i "antihistaminike, koji se nalaze u nekim lekovima za prehladu, mučninu ili alergije", ističe Mekdauelova.

"Antihistaminici izazivaju pospanost tako što blokiraju efekat prirodnih histamina u mozgu, koji regulišu spavanje i budnost".

I drugi lekovi mogu da imaju nuspojave, pa bi o pospanosti trebalo da obavestite lekara koji može da vam pomogne da prilagodite dozu ili promenite lek.

 Foto: Shutterstock

Hronične bolesti

Neobjašnjiv umor je jedan od mnogih simptoma hroničnih bolesti.

"Stanja poput fibromijalgije, hipotireoidizma, anemije i reumatoidnog artritisa mogu da budu uzrok toga", kaže Ros. "Ljudi koji pate od ovih stanja koja rezultiraju umorom i bolom često moraju da spavaju više, da bi se njihovo telo odmorilo i oporavilo".

Prehlada i infekcija

"Ukoliko se telo bori protiv prehlade ili neke infekcije, ono se iscrpljuje i potrebno mu je više energije nego inače, zbog čega ćete možda morati da spavate duže dok se ne oporavite", kaže Fiš.

Vežbanje

U poslednje vreme ste aktivniji nego inače? Ako ste počeli da trčite, dižete tegove ili nešto slično, a vaše telo nije naviknuto na takve fizičke aktivnosti, Fiš kaže da će vam biti potrebno više sna, dok se telo ne prilagodi.

 Foto: Shutterstock

Trauma

"Jedan od čestih razloga akutne tj. privremene nesanice je stres i/ili traumatični događaj", kaže stručnjak za san Si-Em Hamilton. Ako ste nedavno imali neku traumatičnu situaciju – raskid, smrtni slučaj u porodici ili nešto slično, možda prvo nećete moći da spavate, a onda ćete imati potrebu za dužim spavanjem, kako se telo oporavlja.

Iscrpljenost

"Najčešći razlog za dužim spavanjem je to što telo pokušava da nadoknadi iscrpljenost nakon nekoliko nedelja konstantnog manjka sna", kaže Tobenblat.

Da biste "izgladili stvari", pokušajte da se držite redovnije rasporeda spavanja, tj. ležete i ustajete u isto vreme svakog dana. Telo će navići na taj obrazac i vremenom ćete biti odmorniji.

Sasvim je u redu ako vam treba malo više sna nego prosečnoj osobi. Ali, ako spavate deset sati ili duže, ili se ne osećate odmorno nakon buđenja, recite lekaru, kako bi vam pomogao da otkrijete razlog za to.