10 razloga zbog kojih se povećava telesna temperatura

Povišena telesna temperatura nije bolest, već simptom nekog oboljenja. To je prirodna reakcija organizma na bolest, znak da se telo bori protiv poremećaja koji se desio u telu i da imuni sistem funkcioniše.

Foto: Shutterstock

Stoga, upotreba antipiretika, lekova za snižavanje telesne temperature, često nije opravdana. Pravilno lečenje podrazumeva pronalaženje uzroka, odnosno oboljenja koje je izazvalo skok temperature i propisivanje adekvatne terapije.

Ipak, suviše visoke i dugotrajne temperature mogu da budu opasne i zbog toga zahtevaju odgovarajući tretman.

Povišene vrednosti temperature mogu biti kratkotrajne - kada traje kraće od dve nedelje i uglavnom nastaje usled infekcija.

Srednje duga povišena temperatura obično traje od dve do tri nedelje i njeni uzročnici mogu biti mnogobrojna oboljenja, ali se ipak najčešće javlja usled upalnih procesa u organizmu.

Dugotrajna temperatura jeste ona koja se ne povlači ni posle tri nedelje, a utvrđivanje njenog uzroka zahteva primenu složenijih dijagnostičkih postupaka.

Foto: Shutterstock

- Normalna telesna temperatura je od 35,8 do 37,5 stepeni Celzijusa i varira od osobe do osobe, menjajući se tokom dana usled dejstva različitih faktora kao što su hrana, piće, fizička aktivnost, spavanje, menstrualni ciklus, trudnoća, uzbuđenje - objašnjava dr Vladimir Živković, iz udruženja „Lekarinfo“.

- Ipak, reč je o neznatnim varijacijama i prolaznom skoku temperature. Minimalna telesna temperatura je 35,8 stepeni Celzijusa, i ukoliko se temperatura tela smanji ispod ove vrednosti to znači da organizam ulazi u hipotermiju i zahteva hitno zbrinjavanje pacijenta.

Povišena temperatura može biti znak blagog, ali i nekog ozbiljnijeg zdravstvenog poremećaja, a to mogu da budu:

1. Infekcije - najčešći uzročnici povišene telesne temperature jesu virusne, bakterijske, gljivične i parazitarne infekcije (grip, upala krajnika i pluća, šarlah, meningitis, tuberkuloza).

2. Bolesti - čiji je uzrok nepoznat, kao što su zapaljenjska oboljenja vezivnog tkiva i sitnih krvnih sudova (lupus, anemija pernicioza, sklerodermija, dermatomiozitis i poliartritis).

3. Oboljenja CNS (centralnog nervnog sistema) - cerebrovaskularne bolesti, povrede glave, tumori mozga i kičmene moždine, degenerativna oboljenja centralnog nervnog sistema (multipla skleroza), povrede kičmene moždine...

Foto: Shutterstock

4. Maligne bolesti

5. Bolesti krvi - limfomi, leukemija, neki oblici anemije, hemoragične bolesti (npr. hemofilija).

6. Kardiovaskularna oboljenja - infarkt miokarda, tromboembolijske bolesti, bakterijski endokarditis, srčana insuficijencija, tahikardija...

7. Endokrine bolesti - hipertireoidizam.

8. Oboljenja izazvana fizičkim agensima - toplotni udar, traume.

9. Oboljenja nastala pod dejstvom hemijskih agenasa - reakcije na lekove, serumska bolest, hemijska trovanja.

10. Psihogena temperatura (dijagnozu postavlja psihijatar, ali nakon što se isključe drugi potencijalni uzroci organskog porekla).