Ako tražite način da poboljšate svoje zdravstveno stanje, menjanje ovih loših zdravstvenih navika, ili barem nekih od njih, moglo bi da bude upravo ono što vam je potrebno.
Ovo je 10 najčešćih negativnih svakodnevnih navika:
Kreme za sunčanje nisu rezervisane samo za leto. Sunčevi zraci mogu da budu štetni i u zimskim mesecima, a što je veća nadmorska visina na kojoj se osoba nalazi (na primer, planinarenje, skijanje), ultraljubičasti zraci prodiru dublje u kožu.
Istraživanja su pokazala da redovna upotreba zaštitnog faktora 15, i više, smanjuje rizik od pojave raka kože do 40%, a melanoma do 50%.
Rezultati istraživanja iz 2013. godine pokazali su da 83% Amerikanaca većinu dana provede sedeći.
"Mnogobrojne studije pokazale su da sedentaran stil života ima značajan uticaj na fizičko i psihičko zdravlje, poput povećanog rizika za razvoj raka, dijabetesa, krvne ugruške, smanjenu mentalnu pažnju i produktivnost", kaže Keri Šmic iz kompanije Ergotron.
To ne znači da bi trebalo svaki dan da trčite maraton - čak i male promene mogu da budu od velike koristi. Na primer, stajanje za vreme gledanja reklama na televiziji, ili izlazak dve-tri stanice ranije iz autobusa i pešačenje do kuće.
Nedovoljna količina sna može da prouzrokuje niz zdravstvenih problema poput hipertenzije, dijabetesa, depresije, srčanih bolesti, gojaznosti i upalnih procesa koji oštećuju tkiva.
Mozak takođe trpi, pa je rezultat slabija koncentracija, lošije performanse i promenljivo raspoloženje.
Tačno je da kofein može da pomogne metabolizmu da se ujutro aktivira, da smanjuje rizik od nastanka dijabetesa, i da čak može da smanji šanse za prevremenu smrt. Ali, to ne znači da je kafa prva stvar koju bi trebalo da unesete u želudac kada se probudite.
Eliza Sevidž navodi da je organizam posle buđenja dehidriran, s obzirom na to da za vreme spavanja ne unosimo hranu i vodu. Međutim, kafa ima svojstvo diuretika, tako da samo pogoršava dehidrataciju, naročito zimi, kada grejanje isuši vazduh u zatvorenim prostorijama.
Umesto kafe, najbolje je ujutro popiti čašu vode.
Današnje društvo prvenstveno je usmereno na produktivnost, pa ne čudi što se očekuje da na dnevnom nivou odradimo koliko god možemo stvari. Ipak, ova navika može da ima toksično dejstvo na organizam i nakon nekog vremena dovede do takozvanog sagorevanja.
Ako želite da izbegnete hroničan stres, naučite zato da kažete "ne" obavezama i pozivima na izlazak. Umesto toga, izdvojite određeno vreme za odmor. Isto važi za prekovremeni rad - ako je ikako moguće, pokušajte da ga svedete na minimum.
Ova praksa vrlo je opasna, s obzirom na to da može da prouzrokuje odlaganje postavljanja dijagnoze i primene tretmana.
Posezanje za sendvičem za vreme rada u kancelariji možda vam se može učiniti kao pobeda na polju multitaskinga, ali verovatno niste svesni da ovakav način ishrane može da prouzrokuje niz problema sa varenjem.
Ako jedete suviše brzo, i pod stresom, osim problema sa varenjem, može da dođe i do gojaznosti.
Ko bi rekao da jedan mali smartfon može da izazove toliko problema sa kičmom? Loše držanje utiče na strukturu celog organizma, počevši od vratnih pršljenova, ligamenata i kostiju, do bolova u kičmi i artritisa.
Pokušajte da postavite telefon u visini očiju, da se redovno istežete i da smanjite vreme provedeno pred ekranom. Plava svetlost koju emituju elektronski uređaji takođe ometa san.
Jedna od najvećih grešaka koju možete da napravite jeste da držite četkicu za zube na otvorenom, jer svako povlačenje vode na WC šolji uzrokuje širenje fekalnih bakterija, od kojih neke završavaju na četkici, ističe Kris Kamer, osnivač Američke akademije za oralno sistemsko zdravlje.
Takođe nipošto ne bi trebalo deliti četkicu sa drugom osobom, jer se na taj način šire različiti tipovi bakterija i virusa.
Američka asocijacija za zdravlje srca ističe da bi maksimalna količina šećera koju odrasli unose u toku dana trebalo za muškarce da iznosi 37,5 grama (devet kašičica), odnosno 25 grama (6 kašičica) za žene.
Jedna od najgorih stvari koje možete da uradite sebi jeste nesvesno unošenje prekomerne količine šećera. Većinom dolazi iz prerađene hrane, poput kečapa, jogurta sa smanjenim procentom masnoća, pahuljica za doručak... Zato pažljivo čitajte deklaracije na proizvodima, a ako vas baš uhvati želja za slatkim, najbolje bi bilo da nezaslađenom grčkom jogurtu dodate malo meda.