15 mitova za koje bi nutricionisti najviše voleli da zauvek nestanu

U doba Interneta kada svako može da iznese svoje - često nestručno - mišljenje, lako je raširiti mitove. Nutricionisti otkrivaju mitove o ishrani koji ih izluđuju. Da li su stvari koje znate o ishrani zapravo samo štetni mitovi? Pogrešne tvrdnje o hrani mogu da naškode vašem zdravlju.

Da li je crveno meso stvarno kancerogeno? Da li preteran unos šećera stvarno dovodi do dijabetesa? Da li gluten zaista tako loš?

Mit broj 1: Dijete nemaju efekta

Činjenica: Dijete imaju efekta ako im pristupate na pravi način.

Mnoge popularne dijete nemaju efekta za većinu ljudi, naročito na duže staze. To ne znači da ne postoji dijeta koja će vam odgovarati. Suština zdrave ishrane uglavnom leži u stavu. Ako ste probali dijetu koja nije uspela, moguće je da je niste držali iz pravih razloga.

Mit broj 2: Nikad ne treba da jedete hranu bogatu mastima

Činjenica: Dobre masti su zdrave za srce i mozak.

Nisu sve masti loše. Namirnice kao što su riba i koštunjavo voće sadrže "zdrave" masti koje su u stvari dobre za vaše telo i mozak. Štaviše, veći unos ovih vrsta namirnica može da smanji rizik od demecije.

Mit broj 3: Od zasićenih masti ćete dobiti srčanu bolest

Činjenica: Zasićene masti mogu biti deo svačije ishrane.

Ne verujte u ovaj i druge mitove o srčanim bolestima. Nije lako potpuno izbaciti zasićene masti iz ishrane, čak i ako to smanjuje rizik od srčanih bolesti. Zasićene masti nisu jedini faktor rizika i umesto da pokušavate da ih eliminišete, probajte da pored njih unosite više zdravih masti.

Mit broj 4: Zdrave namirnice su preskupe za većinu ljudi

Činjenica: Zdrava hrana je pristupačnija nego što mislite. Voće i povrće, i sveže i konzervirano, mnoge žitarice, čak i meso su mnogo pristupačniji nego što ste možda svesni.

Mit broj 5: Gluten goji

Činjenica: Gluten može da iritira digestivni sistem kod nekih ljudi, ali nije tako strašan.

Osobe koje imaju celijakiju ili su netolerantne na gluten bi trebalo da ga izbegavaju. Međutim, mnogi (bez pravog, medicinskog razloga) odluče da izbace gluten iz ishrane jer misle da će tako biti zdraviji, ali ne postoje naučni dokazi koji to potvrđuju.

Ako se gojite, velika je verovatnoća da vam gluten nije najveći problem u ishrani.

Mit broj 6: Vegetarijanci moraju da uzimaju proteine kao suplemente

Činjenica: Možete da unesete dovoljno proteina iako ne jedete meso.

Ima mnogo namirnica biljnog porekla koje sadrže proteine, čak i povrće. Eliminisanje mesa iz ishrane ne znači automatski da morate da uvedete suplemente. Probajte da unosite raznovrsne namirnice u obroke i užinu umesto suplemenata, osim ako vam doktor ili dijetetičar ne preporuče drugačije.

Mit broj 7: Od žitarica možete da se ugojite

Činjenica: Žitarice su "krivac" za gojenje može da zavisi od vrste žitarica.

Testenina, hleb i žitarice su postali pravi neprijatelji mršavljenja zato što se mnoge od ovih namirnica obrađuju i pakuju uz upotrebu nezdravih sastojaka. Prave namirnice sa celim zrnom, kao što su smeđi pirinač, kinoa i druge, mogu biti deo zdrave ishrane i trebalo bi da budu.

Mit broj 8: Jaja su loša za holesterol

Činjenica: Namirnice bogate holesterolom ne moraju da dovedu do povećanja holesterola u krvi.

Ako ste izloženi riziku od povišenog holesterola ili vam je već povišen, postoje neke namirnice koje treba da izbegavate. Ali namirnice kao što su jaja, koje sadrže visok nivo holesterola, ne utiču toliko na nivo holesterola u krvi.

Mit broj 9: Crveno meso izaziva kancer

Činjenica: Osim ako ne jedete hot dogove po ceo dan, verovatno je sve u redu.

Povremeni hamburger ili šnicla vam verovatno neće škoditi. Prednosti mesa daleko premašuju veoma mali rizik koji meso nosi. Možete da unosite raznovrsno meso i druge namirnice bogate proteinima da biste ostali zdravi i smanjili rizik od dobijanja kancera.

Mit broj 10: Voće sadrži previše šećera

Činjenica: Vašem telu je potreban šećer da bi preživeo.

Šećere u namirnicama kao što je voće nisu tamo stavili ljudi, već su to prirodni šećeri koji su dobri za vas. Voće takođe sadrži vlakna i druge hranljive materije koji su vašem telu potrebni.

Mit broj 11: Preteran unos šećera dovodi do dijabetesa

Činjenica: Stvar je daleko složenija od samog šećera.

Ima logike da visok nivo šećera u krvi, kao što je slučaj kod dijabetesa tipa 2, nastaje usled preteranog unosa šećera. Istina je da brojni faktori, uključujući visok unos kalorija i nesrećna kombinacija gena, mogu da doprinesu više od samog šećera.

Naravno, to što možda nećete oboleti od dijabetesa zbog šećera svakako ne znači da treba da navalite na slatkiše – svakako ne bi trebalo da ih jedete previše.

Mit broj 12: Ne možete da smršate ako ne izbacite ugljene hidrate

Činjenica: Možete da unosite ugljene hidrate i da mršavite.

Ishrana sa malo ugljenih hidrata deluje kod nekih ljudi, ali to nije jedini način da se smrša. Ako ste probali da eliminišete ugljene hidrate i to nije uspelo, nemojte biti obeshrabreni.

Mnoge namirnice bogate ugljenim hidratima, kao što je pasulj, takođe sadrže mnogo vlakana. Vlakna održavaju zdravlje digestivnog sistema i mogu da vam pomognu da smršate.

Mit broj 13: Detoksikacija uklanja toksine iz vašeg organizma

Činjenica: To mogu da urade samo vaša jetra i bubrezi.

Detoks čajevi i voćni sokovi neće da "očiste" vaš organizam od štetnih toksina. Vaše telo ima posebno ugrađene sisteme za eliminisanje toksina iz krvi i njihovo izbacivanje – jetru i bubrege, a ponekad i znoj. Nije vam potreban sok da biste podstakli uklanjanje otpada.

Mit broj 14: Orašasto voće je jednako nezdravo kao brza hrana

Činjenica: Neke visokokalorične namirnice su takve sa razlogom.

Verovatno vam je rečeno da se držite podalje od namirnica bogatih kalorijama. Tehnički gledano, orašasto voće spada u tu kategoriju - pola šolje pekan oraha vas može "koštati" blizu 400 kalorija, na primer. Ali orašasto voće je i odličan izvor zdravih masti, proteina i vlakana. Možete ih jesti za užinu, samo ne celo pakovanje odjednom.

Mit broj 15: "Prirodne" namirnice su zdravije

Činjenica: Ova reč stvarno ne znači ništa ako je vidite na deklaraciji neke namirnice.

Prehrambeni proizvođači imaju veliku slobodu kad je reč o odlukama šta da stave na deklaracije svojih proizvoda. Oni namerno koriste reči kao što je "prirodno" da bi vas ubedili da su ti proizvodi zdraviji - čak i kad nisu. Neki prirodni sokovi od pomorandže, na primer, uglavnom se sastoje od šećera.