3 glavna simptoma koja ukazuju na infarkt

Brza reakcija na prve znake srčanog napada ima ključni značaj za spas života i ograničenje štete koju infarkt može da izazove.

"Infarkt je zastrašujući događaj i niko o tome ne voli da misli. Međutim, ako naučimo da prepoznamo znake infarkta i zapamtimo šta u tom slučaju treba da uradimo, možemo sebi i drugima da spasemo život", navodi Američka lekarska asocijacija u uputstvima za slučaj opasnosti.

Mnogi ljudi veruju da je infarkt iznenadan i intenzivan, kao što se često prikazuje na filmu kad se osoba odjednom uhvati za srce i pada na pod. Istina je ipak nešto drugačija. Infarkt najčešće počinje polako, kao blag bol ili jednostavno nelagodan osećaj.

Ako imate slične simptome, niste sasvim sigurni šta sa vama nije u redu. Može se čak desiti da simptomi sami od sebe prođu. Čak i osobe koje su već jednom doživele infarkt ne moraju da prepoznaju simptome pošto kod narednog napada oni mogu totalno da se razlikuju. I ako naučite sve simptome, morate imati na umu da ako niste sigurni da se radi o infarktu, ipak morate da se obratite lekaru i proverite.

Osećaj nelagodnosti u grudima

Većina infarkta je praćena osećajem nelagodnosti u sredini grudnog koša. Ta nelagodnost traje nekoliko minuta, slabi i nestaje, ali se vraća. Čovek oseća neprijatan pritisak, stezanje u grudima ili bol.

Nelagodnost u drugim oblastima gornjeg dela tela

To može biti bol ili nelagodnost u jednoj ili obe ruke, leđima, vratu, vilici ili želucu.

Ne možete da dođete do daha

Nelagodnost u grudima je često praćena nemogućnošću da dođete do daha. Međutim, to se često događa i pre nego što osetite nelagodnost u grudima.

Ostali simptomi: iznenada vas oblije hladan znoj, osetite mučninu ili vrtoglavicu.

Rizične grupe:

Infarkt pogađa i muškarce i žene. Međutim, neke osobe imaju više izgleda da dobiju infarkt zbog svojih faktora rizika. Pod faktorima rizika se podrazumevaju ponašanje ili stanja koja povećavaju izglede da jedna osoba oboli od neke bolesti. Neki od faktora rizika vezanih za infarkt su van naše kontrole, ali na većinu možete da utičete i smanjite opasnost od prvog ili ponovljenog infarkta.

Faktori koje ne možete da kontrolišete:

- Postojanje ranijih koronarnih problema, uključujući infarkt, angioplastiju, bajpas ili anginu pektoris.

- Godine su bitan faktor pošto je ustanovljeno da se kod muškaraca rizik povećava posle 45, a kod žena posle 55. godine.

- Srčana oboljenja u porodici. Ako je bratu ili ocu pre 55. godine postavljena dijagnoza srčanih oboljenja - sestri ili majci pre 65. godine - vaše šanse da imate probleme sa srcem znatno rastu.

Faktori koje možete da kontrolišete:

- Pušenje

- Visok krvni pritisak

- Visok nivo holesterola u krvi

- Prekomerna težina i gojaznost

- Fizička neaktivnost

- Dijabetes

Koronarno oboljenje srca je jedan od glavni uzroka smrtnosti. Prouzrokuje ga suženje koronarnih arterija koje snabdevaju srce krvlju i često dovodi do infarkta. Svetska zdravstvena organizacija navodi da polovina ljudi umre u roku od jednog sata od trenutka kad osete prve simptome i pre nego što stignu u bolnicu.