5 načina da popravite štetu nanetu organizmu usled godina loše ishrane

Ne možemo da popravimo godine loše ishrane, ali možemo znatno da smanjimo rizik od srčanog ili moždanog udara promenom načina života i određenim lekovima. U dvadesetima, često, umesto zdrave, biramo brzu hranu i pomfrit.

Možda ste u godinama koje su sledile nebrojeno puta počinjali dijete izgladnjivanjem, birali ne baš najzdraviji način života i mnogo puta izbegli vežbanje izležavajući se na trosedu. 

U zrelijim godinama sagledavate štetu, ali ostaje pitanje je da li možete da je popravite i da vratite stvari na početak? Da li možete da promenite zapušene arterije, odnosno aterosklerozu i smanjite rizik od srčanih bolesti u budućnosti? 

"Odgovor nije jednostavan", kaže doktorka Džoan Menson, profesorka na Medicinskoj školi Univerziteta Harvard. 

Neke studije sugerišu da je moguća regresija ateroskleroze. Te studije su pratile učinke vežbanja, ozbiljnih i intenzivnih promena načina života i korišćenje lekova. Njihovi rezultati nam daju nadu da možemo da popravimo štetu koju smo učinili u mlađim godinama, ali to nije baš tako lako. 

"Studije pokazuju da su promene koje moramo da napravimo, da bismo poboljšali zdravlje, mnogo zahtevnije nego što to u prvi čas izgleda", kaže doktorka Menson, i dodaje da "iako je poboljšanje stanja teoretski moguće, realno nije najpametnije fokusirati se baš na to". 

Cilj bi trebalo da bude zaustavljanje napredovanja ateroskleroze i prevencija posledica srčanog ili moždanog udara. Postoje uverljivi dokazi da prilagođavanje načina života i lekovi mogu da smanje faktore rizika. 

Pravilnom intervencijom možemo da smanjimo srčane bolesti za 80 odsto. Kardiovaskularne bolesti mogu dobro da se preveniraju. A evo na koji način.

Pazite šta jedete 

Zdrava ishrana je najbolji način za sprečavanje kardiovaskularnih bolesti. Mediteranska ishrana, puno povrća, zdravih masti, orašastih plodova i ribe... Sve to je povezano sa manjim brojem obolelih od kardiovaskularnih bolesti. Osim toga, od pomoći su i drugi zdravi načini ishrane. 

Snižavanje holesterola 

Redovno proveravajte vrednosti holesterola. Ako je visok, možda bi trebalo nešto da preduzmete: ili da promenite način ishrane ili da uzimate statine i druge lekove. Iako statine povezuju sa većim rizikom od dijabetesa, postoje čvrsti dokazi da su efikasni u smanjenju rizika od infarkta i moždanih udara kod oba pola. Lekar je taj koji će proceniti rizik, kao i da li i šta bi trebalo da pijete. 

Aspirin 

Nije loše pitati lekara da li vam treba mala doza aspirina. 

Osim što je koristan posle srčanog ili moždanog udara, niska doza aspirina može da deluje preventivno kod kardiovaskularnih bolesti, kod odraslih osoba od 50 do 69 godina koji imaju 10 odsto veći rizik pojave tih bolesti u narednih 10 godina. Lekar će znati da vam kaže da li postoje razlozi zbog kojih ne biste smeli da ih uzimate. 

Pazite na težinu i fizičku aktivnost 

Drugi način za smanjenje rizika od kardiovaskularnih bolesti jeste održavanje zdrave kilaže i fizička aktivnost. Ta dva koraka smanjuju i rizik od dijabetesa tipa II. Dijabetes je glavni rizični faktor srčanih bolesti, pa prevencija mora da bude najviši prioritet. 

Prestanak pušenja 

Ako pušite, preduzmite sve da što pre prestanete. Nikada nije kasno za zdrave promene u načinu života. "Nije kasno da prestanete da pušite ili da postanete fizički aktivniji", savetuje doktorka Džoan Mason. "Možda nećete moći da trčati maraton, ali ćete svakako trčati prema boljem zdravlju!", ističe ona.