5 najvažnijih brojki koje vam određuju zdravlje

Neko lakše, a neko malo teže, no naš mozak može da registruje važne brojke iz svakodnevnog života poput brojeva telefona ili važnih datuma.

Foto: Shutterstock

Ipak, postoje brojke koje imaju mnogo važniju ulogu i mogu vam spasiti život, a o kojima znamo vrlo malo ili skoro ništa. Zapamtite ih.

Krvni pritisak

Visina krvnog pritiska tokom dana stalno se menja. Takve promene su normalne, a uzrokuje ih niz mehanizama koji se događaju u našem telu. Bolest vezana uz krvni pritisak dolazi tiho, a simptomi se pojavljuju tek kada je on jako povišen ili snižen, što može biti opasno za zdravlje.

Foto: Shutterstock

Važne brojke: Normalna vrednost krvnoga pritiska koja omogućuje normalno funkcionisanje našeg organizma je 120/80 mmHg. S godinama vrednosti postaju nešto više, no on nikada ne bi smeo da bude viši od 140/90 mmHg. Visok krvni pritisak još se naziva i ''tihi ubica'' i zbog toga ga je potrebno redovno kontrolisati.

Holesterol

Većina nas nije ni svesna koliko se nivo holesterola može promeniti i postati štetna i opasna za naše zdravlje. Holesterol predstavlja masnoću u krvi bez koje naše telo ne može normalno da funkcioniše. No kada se ona značajno povisi, to može da dovede do razvoja opasnih kardiovaskularnih bolesti i zato ga je potrebno kontrolisati jednom godišnje.

Foto: Shutterstock

Važne brojke: Nivo holesterola sastavljen je od dve vrednosti. LDL predstavlja loš, a HDL dobar holesterol. Normalna vrednost ukupnog kolesterola trebalo bi da bude manja od 5,0 mmol/L, a vrednost LDL holesterola manja od 3,0 mmol/L.

TSH

Ova skraćenica predstavlja hormon štitnjače, žlezde smeštene na donjem delu vrata koja utiče na funkciju svih organa. U nadzoru rada štitnjače najvažnija je hipofiza koja pomoću tireotropina (TSH) podstiče štitnjaču na stvaranje hormona. Pojačano ili smanjeno lučenje hormona štitne žlezde može da bude vrlo štetno i opasno za zdravlje celog organizma.

Foto: Shutterstock

Važne brojke: Štitnjača se kontroliše preko krvnog nalaza, a referentne vrednosti koje upućuju na normalan rad žlezde su od 0,27 do 4,20 mU/L.

Šećer u krvi

Dijabetes je hronična i neizlečiva bolest koja je u današnje vreme značajno uznapredovala. Ona nastaje usled smanjenog lučenja insulina zbog čega dolazi do povećanja glukoze (šećera) u krvi, a kako bi se sprečio njen razvoj, važno je dijagnostifikovati je što ranije.

Foto: Shutterstock

Važne brojke: Ukoliko želite da budete sigurni da je nivo šećera u krvi optimalan, potrebno je da napravite jednostavan krvni test. Nivo šećera u krvi ujutro pre obroka (na tašte) mora biti manja od 5,5 mmol/L, a nakon jela ne sme da pređe 7,8 mmol/L. Takođe, nivo šećera u krvi možete kontrolisati prehranom i zato izbegavajte hranu i pića koja sadrže velike količine šećera.

Kalorije

Iako na spomen kalorija ne pomišljamo na opasnost za zdravlje, već na vitku liniju, dnevni unos kalorija usko je vezan uz gojaznost, koja se smatra jednom od najraširenijih bolesti današnjice. Kalorije unosimo hranom i pićem.

Kada količina kalorija unesenih u organizam prekorači količinu potrošene energije, telo skladišti višak kalorija u ćelije masnog tkiva. Taloženje masnih ćelija dovodi do gojaznosti, koja može da prouzrokuje brojne zdravstvene tegobe, ali i opasne hronične bolesti.

Foto: Shutterstock

Važne brojke: Količina kalorija koja je potrebna našem telu, zavisi od godina, fizičke aktivnosti i telesne građe, odnosno indeksa telesne mase. Prosečna količina kalorija koja se smatra optimalnom dnevnom dozom je 2.000 kalorija, ali ona može biti nešto niža kod žena starijih od 50 godina (1700 kcal) ili pak neaktivnih osoba i onih sitnije građe.

Pročitaj još