Svedite rizik od srčanih bolesti na minimum!

Problemi sa zdravljem srca su sve učestaliji širom sveta. Istraživanja su pokazala da se rizik od nastanka srčanih bolesti može drastično smanjiti usvajanjem određenih navika.

Foto: Pixabay

Postoje faktori rizika za nastanak srčanih bolesti: visok krvni pritisak, pušenje, dijabetes tipa 2, gojaznost, visok nivo holesterola, stres i manjak fizičke aktivnosti. Morate se upoznati s faktorima rizika za nastanak srčanih bolesti i onda preduzeti potrebne korake kojima ćete taj rizik svesti na minimum.

Posetite doktora

Foto: Pixabay

Ovo je prvi korak. Čak i ako verujete da je sa zdravljem vašeg srca sve u redu, svakako posetite doktora koji će vam pomoći u procenjivanju rizika za nastanak srčanih bolesti. Doktor treba da zna porodičnu anamnezu i da redovno odrađuje potrebne testove. Pored toga, morate znati vaš nivo holesterola, kao i u kakvom je stanju vaš krvni pritisak.

Kada je u pitanju holesterol, morate znati sledeće:

- Nivo ukupnog holesterola - poželjno je da bude manji od 200mg/dl

- Nivo dobrog (HDL) holesterola - poželjno je da bude veći od 60mg/dl

- Nivo lošeg (LDL) holesterola - poželjno je da bude manji od 100mg/dl

- Nivo triglicerida - poželjno je da bude manji od 100mg/dl.

Prestanite da pušite

Foto: Pixabay

Pušenje je loše za vaše zdravlje. Dim cigarete sadrži više od 200 opasnih hemijskih jedinjenja. Istraživanja su pokazala da pasivno pušenje takođe ima štetno delovanje na zdravlje. Pušenje je jedan od vodećih uzročnika bolesti kardiovaskularnog sistema, povećava rizik od nastanka visokog krvnog pritiska, ubrzava rad srca i otežava cirkulaciju krvi.

Pušenje otežava rad pluća, zbog čega svakoj ćeliji u telu počinje da nedostaje kiseonika. Tada krv počinje otežano kružiti telom, srce ne dobija dovoljnu količinu hranjivih supstanci, počinje da radi pod konstantnim naporom i povećava se rizik od nastanka bolesti.

Zdravo se hranite 

Foto: Pixabay

Nije važno jeste li mršavi ili imate višak kilograma, svakako se morate hraniti što zdravije možete. Ako nemate problema sa suvišnim kilogramima, to ne znači da se smete hraniti nezdravo. Nezdrava ishrana povećava rizik od nastanka srčanih bolesti.

Svome telu trebate obezbediti ono što mu je potrebno kako bi moglo normalno funkcionisati. Prehrambene navike menjajte uz pomoć doktora ili nutricioniste, a vodite se sledećim osnovnim smernicama:

1. Povećajte unos voća i povrća, ali budite umereni s unosom voća jer je ono izvor šećera. Jedna porcija voća dnevno je dovoljna. Što se povrća tiče, tu ćete teško preterati.

2. Povećajte unos celih žitarica jer su one odličan izvor vlakana i pomažu u održavanju stabilnog nivoa šećera u krvi.

3. Odaberite zdrava ulja koja ne sadrže trans-masne kiseline. Ograničite unos masti, maslaca i margarina kako biste sprečili povećanje nivoa holesterola.

4. Povećajte unos nemasnog mesa poput ćuretine, piletine i nemasne govedine. Crveno meso jedite najviše jednom nedeljno.

Održavajte normalnu telesnu težinu

Foto: Pixabay

Ako vodite borbu sa suvišnim kilogramima, dajte sve od sebe kako biste ih izgubili. Nakon toga se potrudite da održite zdravu telesnu težinu. To ćete postići promenom svakodnevne rutine: pripazite na porcije obroka, smanjite unos šećera i svaki dan doručkujte.

Budite što aktivniji

Foto: Pixabay

Morate znati da nije dovoljno samo se zdravo hraniti, jer je telu potrebno puno više od toga. Vežbajte najmanje 30 minuta svakog dana jer vam redovna fizička aktivnost donosi niz prednosti:

- veći nivo energije

- manje stresa

- bolje raspoloženje

- bolja koncentracija

- povećanje postotka koštanog i mišićnog tkiva

Jačajte imunitet

Foto: Pixabay

Možete praktikovati bilo koju aktivnost u kojoj uživate. Ako imate problema sa zglobovima, preporučuje se plivanje. Najbolje je da počnete umereno, a potom intenzitet vežbanja postepeno povećavajte. Kako se kapacitet pluća povećava, tako će i fizička kondicija biti sve bolja, pa će i intenzitet treninga biti jači.

Pazite na nivo šećera u krvi

Foto: Pixabay

Ako bolujete od dijabetesa tipa 2, potrudite se da ga što bolje kontrolišete. Istraživanja su pokazala da dijabetičari imaju povećan rizik od nastanka srčanih bolesti. Previsok nivo šećera u krvi može uzrokovati oštećenja unutarnjih organa.

Nivo šećera u krvi ćete najbolje kontrolisati tako što ćete paziti na ishranu. Nepravilna ishrana će uzrokovati povećanje nivoa glukoze, a pankreas neće biti u stanju da proizvede dovoljno insulina kako bi se rešio suvišnog šećera.

Pazite na nivo stresa

Foto: Pixabay

Stres je jedan od vodećih faktora rizika za nastanak srčanih bolesti. Hroničan stres utiče na rad svakog unutrašnjeg organa. Telo je tada pod konstantnim naporom. Stresove ne možete izbeći, ali možete kontrolisati način na koji reagujete na stres. Hroničan stres može uzrokovati probleme kao što su visok krvni pritisak, gojaznost i visok nivo holesterola. Sa stresom se morate pre ili posle naučiti nositi, a postoji nekoliko jednostavnih smernica:

- razvijte grupu podrške

- meditirajte

- izdvojite vreme samo za sebe

- dovoljno spavajte

- organizujte se

Nemojte dopustiti da stres upravlja vašim životom. Probleme počnite rešavati čim se pojave, umesto da dopustite da se dodatno zakomplikuju.