U osnovi hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP) nalazi se suženje disajnih puteva, tzv. opstrukcija bronhija. Manifestuje se osećajem nedostatka vazduha, kašljem, iskašljavanjem i sviranjem u grudima, uz osećaj stalnog umora.
Foto: Shutterstock
Nažalost, HOBP je masovna nezarazna bolest koja je u progresiji i kod nas i u svetu, a povezana je prvenstveno sa pušenjem.
"Ako pacijent kašlje i iskašljava tri meseca godišnje u toku poslednje dve godine, sumnja se da boluje od ove bolesti.
Pomenute tegobe najčešće prati više ili manje izražen osećaj nedostatka vazduha, koji s vremenom može da se pogorša do tog stepena da oboleli ne može da obavlja ni osnovne životne aktivnosti", objašnjava prim. dr sc. med. Tatjana Radosavljević, pneumoftiziolog.
Foto: Shutterstock
Ona kaže da je HOBP kompleksna bolest koju mogu da sačinjavaju hronični opstruktivni bronhitis, gde su dominantne tegobe kašalj s iskašljavanjem i osećaj nedostatka vazduha i emfizem pluća, kod koga je izražena tegoba zamaranje, a u čijoj osnovi stoje nepovratne promene u plućnom tkivu, s raskidanjem alveola i formiranjem delova pluća koju su prepunjeni vazduhom i potpuno nefunkcionalni.
"Kod većine bolesnika postoji kombinacija ovih dveju bolesti. Ako se bolest ne leči, može doći do trajnog smanjivanja koncentracije kiseonika u krvi, pa je u krajnjem stadijumu bolesti pacijentima neophodan kiseonik u terapiji", ističe doktorka.
Rana dijagnoza bolesti je vrlo jednostavna – potrebno je uraditi spirometriju, jednostavnu metodu merenja kapaciteta pluća.
Foto: Shutterstock
"Rano postavljanje dijagnoze i blagovremeno lečenje sprečiće pojavu komplikacija i nepovoljan tok bolesti", ističe doktorka Radosavljević.
Dugo se smatralo da za ovu bolest nema leka i da HOBP lagano ali sigurno napreduje do invaliditeta.
Međutim, novija istraživanja ukazuju na to da noviji medikamenti poboljšavaju plućnu funkciju, smanjuju komplikacije bolesti na drugim organima, kao i da omogućavaju duži i aktivniji život.
"Terapija HOBP uključuje mere vezane za smanjivanje faktora rizika: prestanak pušenja, izbegavanje aerozagađenja, vakcinaciju protiv gripa i najčešćih plućnih infekcija, kao i adekvatnu terapiju koju određuje pulmolog, a na osnovu stadijuma bolesti", kaže doktorka i dodaje da se danas kod pacijenata sa znacima otkazivanja pluća preporučuju posebni aparati koji pripadaju neinvazivnoj ventilaciji i koji se mogu koristiti u kućnim uslovima.
Foto: Shutterstock
Hirurško lečenje nema veliku ulogu u lečenju ove bolesti, a pogoršanja HOBP treba obavezno lečiti u bolničkim uslovima.
4 faze bolesti
U svetu i kod nas se za dijagnostiku i terapiju HOBP primenjuje tzv. GOLD klasifikacija (Globalna inicijativa za borbu protiv HOBP). U spirometrijskim pregledima pokazatelj težine HOBP je odnos količine izdahnutog vazduha u prvoj sekundi, kada pacijent maksimalno brzo izdiše, i ukupne količine izdahnutog vazduha, izraženo u procentima.
Prema kriterijumima koje ovaj protokol propisuje, hronična opstruktivna bolest pluća može biti:
Foto: Shutterstock
Blaga - U prvoj sekundi se izduva više od 80 odsto normalnih vrednosti.
Umereno teška - U prvoj sekundi se izduva između 50 i 80 odsto normalnih vrednosti.
Teška - U prvoj sekundi se izduva između 30 i 50 odsto normalnih vrednosti.
Jako teška - U prvoj sekundi se izduva manje od 30 odsto normalnih vrednosti.