Da li slušanje muzike preko slušalica može oštetiti sluh?

Zahvaljujući razvoju tehnologije, omiljenu muziku danas možemo nositi uvek sa sobom. Od pesme koju želimo da čujemo uglavnom nas deli samo jedan klik, a pomoću slušalica muziku možemo čuti veoma jasno i ne ometamo prolaznike. Da li slušanje muzike preko slušalica može oštetiti sluh?

Foto: Pixabay

Prema istraživanjima, oko 80% mladih starosti između 13 i 18 godina, muziku sluša preko slušalica čak tri sata svaki dan. Mlađe generacije navode da im muzika pomaže u borbi protiv socijalne anksioznosti, opušta ih i popravlja im raspoloženje i jednostavno ne bi mogli ni da zamisle da se nekuda zapute bez slušalica u ušima. Međutim, stručnjaci upozoravaju da prekomerno slušanje glasne muzike svakodnevno, može dovesti do trajnog oštećenja sluha.

Kako slušanje glasne muzike utiče na sluh?

Ako muziku slušate preko slušalica i to često i dugo, pod većim ste rizikom od oštećenja sluha. Naime, posledica može biti oštećenje slušnog nerva ili dela unutrašnjeg uva. Studije pokazuju da čak 1.7% ljudi globalno ima probleme sa sluhom, koji su direktna posledica izloženosti jakoj buci. 

Gubitak sluha izazvan glasnim zvukom je drugi najčešći uzrok senzoneuralnog gubitka sluha (prvo mesto drži gubitak sluha usled starenja organizma). Osobe koje često koriste slušalice i pri tome glasno slušaju muziku, imaju 4.5% više šanse da se susretnu s ovakvim problemima.

Stručnjaci navode da maksimalna jačina buke kojoj možemo biti izloženi bez posledica iznosi 85 decibela i to ne duže od 8 sati dnevno. Dakle, u obzir se, pored nivoa buke, mora uzeti i dužina izloženosti jakom zvuku. Čak i umerena buka koja dolazi iz slušalica može dovesti do problema, ako smo joj izloženi tokom celog dana. 

Ova dva faktora u kombinaciji značajno povećavaju rizik od oštećenja sluha, a upravo su u pitanju faktori koji su prisutni kada omiljenu muziku slušamo preko slušalica.

Foto: Pixabay

Prvi upozoravajući znaci problema sa sluhom

Gubitak sluha ne mora nastati naglo, nego se problemi sa sluhom mogu postepeno pogoršavati tokom dužeg vremenskog perioda. U takvim slučajevima je daleko teže primetiti prve upozoravajuće simptome jer su poprilično suptilni. Važno je i znati na koje simptome bi trebalo obratiti pažnju, kako nam ne bi promakli.

Ako primećujete sledeće simptome, vreme je da proverite stanje svog sluha:

• teško razumete razgovor ako je okolo buka

• zvukovi deluju prigušeno

• imate problem da čujete visoke tonove

• okolina vas opominje da često pričate glasno

• često tražite od sagovornika da ponove rečeno

• zujanje u ušima

• osetljivost na određene frekvencije.

Vrlo često je prvi upozoravajući znak problema sa sluhom poprilično iritirajući, a to je tinitus, odnosno konstantno zujanje u ušima. Osoba neće osetiti bol, ali iritantno zujanje ili pištanje u jednom ili oba uva može nepovoljno uticati na koncentraciju, raspoloženje, pa čak i spavanje, te izazvati depresiju. 

Istraživanja pokazuju da je reč o simptomu koji je u značajnoj meri prisutan kod omladine i to u jednom ili oba uva i češće kod devojaka nego kod momaka. Zapravo se radi o odbrambenom mehanizmu kojim unutrašnje uvo pokušava da se izbori s visokim nivoima buke, kojim je često izloženo. Međutim, od muzike koja dopire iz slušalica koje se nalaze direktno u spoljašnjem uvu, unutrašnje uvo se ne može adekvatno zaštiti.

Foto: Pixabay

Prevencija problema sa sluhom

Iz struke ističu da bi slušanje muzike preko slušalica trebalo ograničiti na sat vremena dnevno i pri tome bi trebalo povesti računa da se nivo buke smanji ispod preporučenog limita, odnosno uglavnom na pola maksimalne snage. Na raspolaganju su i slušalice koje blokiraju spoljašnju buku. Kada nam spoljašnja buka ne smeta da čujemo muziku, neće biti potrebe da omiljenu pesmu “odvrnemo” do maksimuma. 

Prilikom izbora slušalica, uvek odaberite one koje idu preko ušiju umesto onih koje idu direktno u uši. Modni trendovi se menjaju po ovom pitanju, ali bi zaštita sluha definitivno uvek morala biti u prvom planu. Ograničite i vreme za slušanje muzike preko slušalica. 

Pored oštećenja sluha, imajte na umu na vas slušanje glasne muzike preko slušalica dok ste napolju može dekoncentrisati i sprečiti da ispratite signale iz okoline, što može biti posebno opasno za sve učesnike u saobraćaju. Preventivni pregledi sluha se takođe preporučuju.

Šta ako do problema sa sluhom ipak dođe?

Ako primetite simptome poput zujanja u ušima, osetljivosti na buku, problema da čujete određene (uglavnom visoke) tonove i da razumete sagovornika, bolova u jednom ili oba uva ili pojave krvnog iscedka - što pre se obratite lekaru.

U većini slučajeva, lečenje je simptomatsko, kako bi se bolni ili neprijatni simptomi držali pod kontrolom. Ukoliko se utvrdi da je sluh trajno oštećen, najčešće se preporučuju slušni aparati. Naravno, upotreba slušnih pomagala se preporučuje samo kada za to postoji potreba i svaki aparat se prilagođavama upravo potrebama pacijenta. 

Suprotno uvreženom mišljenju, slušni aparati ne vraćaju izgubljen sluh. Slušni aparati funkcionišu tako što pojačavaju određene zvukove iz naše okoline. Najnovija tehnologija omogućava savremenim slušnim aparatima i da filtriraju buku i pozadinske zvukove, kako bi fokus bio na onim zvukovima koje osoba zaista želi da čuje. 

Moderni slušni aparati su vrlo diskretni i omogućavaju osobama da nesmetano komuniciraju čak i u bučnim okruženjima. Na ovaj način se značajno povećava kvalitet života osobe s oštećenjem sluha i sprečava razvoj frustracije i depresije zbog izolacije od ostatka sveta.

Ako svakodnevno koristite slušalice po nekoliko sati, ili čak spavate sa njima, imajte na umu da sebe izlažete riziku od oštećenja sluha. Kako biste izbegli takav scenario, ograničite vreme tokom kojeg ćete koristiti slušalice, a muziku nemojte slušati previše glasno. Glasna muzika koja dolazi sa zvučnika takođe može izazvati probleme sa sluhom, pa stručnjaci preporučuju da maksimalno izbegavate bilo kakve izvore buke, kako biste sačuvali svoj sluh.