Da li su naši drevni preci bili zdraviji od nas?

S obzirom da nam konstantno govore da manje jedemo prerađenu hranu, manje provodimo vremena ispred ekrana, i više vežbamo, ispada kao da su naši drevni preci - za koje nisu postojali ekrani i prerađena hrana - imali sve rešeno. 

Foto: Shutterstock

Ideja da ljudi nisu evolutivno prilagođeni savremenom životu je iza koncepata biljnih lekova i paleo dijete. Međutim, da li je to zaista istina? Odgovor je komplikovan, prenosi portal Curiosity.

Starinski geni

Istraživači sa Tehnološkog instituta u Džordžiji su 2017. godine analizirali ljudski DNK iz širokog spektra vremenskih perioda, sa datiranjem najstarijeg 50.000 godina pre današnjice.

Uporedili su te gene sa modernim varijantama za koje znamo da izazivaju bolesti kako bi videli koliko je svaki uzorak bio "genetski zdrav".

Dok su zaključili da su pojedinci čiji se život odigravao pre desetina hiljada godina bili generalno bolješljiviji, oni koji su živeli u poslednjih nekoliko hiljada godina su imali zdravije genome nego mi danas.

Pre nego što se previše uznemirite, ovo bi trebalo staviti u svoj kontekst. Ako je drevni čovek patio od kratkovidosti, alergije na polen ili nervoznih creva, najverovatnije ne bi poživeo dovoljno dugo da ostavi potomke.

S druge strane, savremena dostignuća su omogućila ljudima danas da uz sve ove poremećaje imaju dug i zdrav život uz partnera i decu. A pritom se ovde samo radilo o bolestima za koje se zna da imaju genetske varijante.

Moguće je i da su ovi uzorci DNK sadrže gene bolesti koje ne možemo ni identifikovati jer su eliminisane iz naših genoma kako su njihovi nosioci otpadali sa porodičnog stabla. To svakako izvrće rezulate na taj način da ovi "skoriji" preci deluju zdravije.

Foto: Shutterstock

U svakom slučaju, kada se uzme u obzir puna širina uzoraka, istraživači su zaključili da su okolnosti otprilike iste za moderne i drevne ljude.

"Na širem planu, rizik od nasledne bolesti kod današnjih ljudi je sličan onome koji su imali drevni hominini", napisali su autori, "i procenti zbira genetskog rizika kod drevnih pojedinaca pokrivaju čitav domet onoga što je viđeno kod savremene populacije".

I pećinski ljudi su mogli da sažvakaju

Naravno, bez obzira na genetsku sličnost sa drevnim ljudima, može se tvrditi da je naš način života manje zdrav.

U lovačko-sakupljačkim društvima je bilo manje karijesa jer je tek razvoj poljoprivrede uneo šećer i ugljene hidrate u ljudsku prehranu, za koje naučnici veruju da su izmenili bakterije u našim ustima.

Moguće da je ta prehrambrena promena na primer mogla da bude uzrok hrkanja, jer je mekša hrana uzrokovala manje vilice, koje su nam onda otežale disanje.

Takođe, uprkos čestom zastupanju suprotnog, životni vek drevnih predaka nije bio toliko drastično kraći od našeg. Istina je da su mnogi umirali kao odojčad, ali većina onih koji nisu doživljavali su zrele sedamdesete godine.

Da li to onda znači da bi trebalo da oponašamo naše pretke i eliminišemo žitarice iz naše prehrane po uzoru na paleo dijetu, ili pak da jedemo sve potupuno neobrađeno kako predlažu promoteri sirove hrane?

Dok bi nam svakako dobro došlo više fizičke aktivnosti koju su imali praroditelji, "praistorijske" dijete se uglavnom zasnivaju na pogrešnom razumevanju njihove i prehrane i procesa evolucije kroz koji smo prošli od razvoja poljoprivrede.

Pšenica i ostale žitarice su pripitomljene pre oko 10.000 godina, kada su i dalje mamuti i sabljozubi tigrovi kročili planetom, a postoje dokazi i da su drevni ljudi pravili brašno od skrobnog korenja pre čak 30.000 godina.

Štaviše, proučavanja savremenih lovačko-sakupljačih zajednica pokazuju da ne postoji jedna, "najbolja" drevna dijeta. Neka od tih društava se oslanjaju na vegetarijansku, ugljenim hidratima ispunjenu prehranu, dok se drugi hrane skoro isključivo mesom ili ribom, crpeći svoje kalorije iz masti ili proteina.

"Ono što nas čini ljudima je naša sposobnost da nađemo obrok u skoro svakom okruženju", rekao je antropolog Vilijam Leonard za Nacionalnu Geografiju.

Foto: Shutterstock

Takođe, evolucijom smo postali podesni da napredujemo uz drugačije namirnice nego naši preci.

Pripitomljavanjem krava razvili smo novu sposobnost da varimo mleko kao odrasle jedinke - mnogi koji danas pate od netolerancije na laktozu prosto imaju "divlji" gen za varenje iste.

To, uz druga genetska prilagođavanja poput kao manjih vilica i varijacija u sposobnosti da varimo skrob, pokazuje koliko smo evoluirali od kamenog doba, i da još uvek evoluiramo.

Međutim, postoji jedna stvar u kojoj bi mogli da se ugledamo na naše pretke.

Ljudi su doživeli porast u populaciji kada su naši preci naučili da spremaju hranu, jer skuvani obroci troše manje energije pri varenju i pružaju nutritijente koji su lakši da se apsorbuju.

Može se reći da je skuvana hrana zapravo prvobitna prerađena hrana.

Naravno, kako smo postajali bolji u preradi hrane, nutritijenti i kalorije su postajali sve lakši za apsorbovanje, što je onda dovelo do gojaznosti, srčanih bolesti i dijabetesa.

"Paorski hleb je ustupio mesto čokoladicama, a jabuke soku od jabuke", napisao je Ričard Rengem u svojoj knjizi "Hvatanje vatre: Kako nas je kuvanje učinilo ljudima".

"Najveći problem u našoj prehrani je nekada bio kako obezbediti dovoljno skuvane hrane, kao što je i dalje za milione ljudi širom sveta.

Ali oni dovoljno srećni da žive u izobilju se suočavaju sa drugačijim izazovom - moraju pronaći način kako da učine našu zavisnost od skuvane hrane zdravijom".

Jedite žitarice, voće, povrće, mlečne proizvode i kuvajte ih po svom nahođenju, i dalje ćete imati dovoljno sličnosti sa drevnim ljudima. Samo ipak poslušajte šta vam današnji stručnjaci govore.