Da li znate za Hara Hači Bu - način ishrane zbog kojeg Japanci ostaju mršavi?

Da li znate za Hara Hači Bu – način ishrane zbog kojeg Japanci ostaju mršavi?

Čak i nakon što ostare, Japanci zadržavaju zdrav BMI pa imaju manji rizik od srčanih bolesti, raka, a u mladosti i opše kroz život retko imaju probleme s kilogramima - sve zbog jednostavne filozofije sa tri pravila.

Foto: Shutterstock

Danas više nego ikad pre pažnja se posvećuje postizanju i održavanju idealne težine, ne samo zbog lepog izgleda već i zdravlja, ali nisu svi jednako uspešni u tome.

Na zapadu postoji bezbroj popularnih dijeta i režima ishrane, a stvar se najčešće svodi na eksperimentiranje. No na istoku je puno manje takvih problema.

Naime, disciplinovani Japanci imaju skup zanimljivih i efikasnih pravila, odnosno celi način ishrane koji je naziva Hara Hači Bu, a omogućava im da ostanu fit i da ne muče muku s kilogramima, piše Times of India.

Šta je Hara Hači Bu?

Otprilike, japanska fraza „Hara Hachi Bu“ u prevodu ugrubo znači ‘jedite dok niste 80 odsto puni’, a konfucijansko učenje je to koje upućuje ljude da je idealno biti tek 80 odsto sit i ne više od toga, jer loše utiče na energiju, koncentraciju i telo.

Vodeći zagovornici prakse

Prema brojnim modernim istraživanjima stanovnici ostrva Okinava u Japanu imaju najduži životni vek na svetu kao i najveći broj stogodišnjaka (oko 50 njih na 100.000 ljudi).

Veruje se kako je filozofija Hara Hači Bu svakako zaslužna za to jer ljudi tamo u proseku jedu od 1800 do 1900 kcal.

Njihov indeks telesne težine, kod ljudi starijih od 65 godina je u proseku između 18 i 22, a  poređenja radi u SAD je prosečni BMI 26.

 
 
 
 
 
View this post on Instagram
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by 𝗞𝗜𝗥𝗔 𝗩𝗔𝗜𝗡𝗕𝗘𝗥𝗚 | 𝗛𝗘𝗔𝗟𝗧𝗛 𝗖𝗢𝗔𝗖𝗛 (@kira.wellness) on

Zašto bi trebalo da praktikujemo Hara Hači Bu?

Drevna japanska tradicija ishrane predlaže da je sve više od 80 odsto popunjenosti želuca prejedanje te čovek uvek treba da se zaustavi u jelu pre nego što se oseti sitim jer je potrebno i neko vreme kako bi želudac poslao signal mozgu da je zaista pun.

Popunjavanjem želuca do kad god možemo, odnosno dok nam odgovara, vodi u rastezanje i povećanje traženih količina hrane kao i do gojaznosti.

Osim toga, i probavni sistem je tada više opterećen i treba mu više vremena kako bi preradio hranu. Na kraju to dovodi do bržeg starenja. Rezultat je i veći rizik od zdravstvenih problema.

Kako ga praktikovati?

Postoje tri osnovna i jednostavna saveta za početak usvajanja ovog pravila:

1. Jedite sporije. Što brže jedete, kasnije ćete shvatiti da ste siti i tako uneti više hrane. Usporite kako biste telu omogućili da reaguje na signale koji nam govore da više niste gladni.

2. Usredsredite se na hranu – isključite televizor, kompjuter ili mobilni telefon. Ako ćete jesti, samo se usredsredite na to. Ješćete sporije, manje i više ćete uživati ​​u hrani.

3.  Koristite male posude – Odaberite male tanjire i uske čaše. To rezultira manjim porcijama, a da uopšte ne razmišljate o tome.

Zatvoreno za komentare.